Узбекистон республикаси вазирлар maxjcamach Х. Узуридаги «оила» илмий-амалий



Download 7,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet155/200
Sana24.02.2022
Hajmi7,73 Mb.
#205613
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   200
Bog'liq
Оила энциклопедияси. Акрамова Ф.А

185


ШАРИАТ - (араб, «шаръа») - йуналтир- 
мок, конунчилик, тугри йул. Унга Курьон 
ва «Сунна» асос килиб олинган булиб, му- 
сулмонларнинг моддий ва маънавий, ижти- 
моий ва шахсий хдётини тартибга солувчи 
диний хукук тизими хдсобланади. Ш.даги 
коидаларда никох-оила ва маиший масала- 
ларга алохдда урин берилади. Ш. - бу ки- 
шилар амал килиши учун ислом дини тара- 
фидан буюрилган хукмлар ва низомлардир. 
Ш. хукмларини билиб олиш хар бир мумин- 
мусулмон учун фарз хисобланади. Ш. кои- 
даларининг узига хос хусусиятлари шундан 
иборатки, унда ислом дини коидалари дав- 
лат хукукий меъёрларида мужассамлашади.
Ш.нинг учинчи манбаи хисобланган 
«Ижму» - якдиллик б-н кабул килинган 
карор ёки жамоанинг ягона келишган фик- 
ри хисобланади. Бу коидага кура, Курьон 
ва хддисларда аник курсатма берилмаган 
хукукий масалаларни хал этишда факих, 
ва мужтахидлар (яъни мустакил равишда 
диний-хукукий, акидавий масалалар бу- 
йича хулоса бера оладиган ва х,укм чи- 
кара оладиган шахе) тупланиб, ягона бир 
фикрга келган холда х,укм чикариши, 
фатво бериши тушунилади.
«Киёс» (ухшатиш, киёслаш, аналогия) 
Ш.нинг туртинчи манбаи ва кейинги да- 
лилларни исботлаш воситалари каторига 
киради.
Мусулмон хукукининг хамма соха- 
лари, шу б-н бирга, никох, кон-кариндо- 
шлик, талок масалаларини камраб олган 
манбалардан бири «Х,идоя»дир (тулик 
номи «Дидоя фи-фуруъил - фикх» - «Фикх 
сохалари буйича Ш. кулланмаси»). Бу кул- 
ланма 4 жилдли 53 китобдан иборат булиб, 
унинг муаллифи маргилонлик Али ибн Абу 
Бакр ал-Фаргоний ал-Риштоний Бурхонид- 
дин Маргинонийдир. Бу асарда исломнинг 
катор масалалари б-н боглик булган кои- 
далар хамда жиноят ва жазога оид татбик 
этиш лозим буладиган чоралар батафеил 
ёритилган. Булардан ташкари, бу конун- 
коидалар мажмуасида мулкий ва молия- 
вий муносабатлар, фукаролик жараёни 
хукукига (гражданлик процессуал) ва б. 
масалаларга урин берилган. Асар ханафия 
мазхаби хулосаларига асосланган. Кози- 
лар, муомала-муносабатларидан келиб 
чикадиган (фукаролик, никох, оила) ва б. 
низоли ишларни куриб, хал этишда бошка 
манбапар б-н бир каторда «Хидоя»дан хам 
унумли фойдаланишган.
Ш. изохларининг туплами «Мухта- 
сар-ул Викоя» хам катта эътиборда булган. 
Мирза Козимбек томонидан 1845 й.да Ко- 
зонда нашр этилган ушбу манбанинг кои­
далари Туркистон улкасида козилар томо­
нидан кенг кулланилган.

Download 7,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   200




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish