Узбекистон республикаси согликни саклаш вазирлиги тиббий таълимни ривожлантириш маркази



Download 5,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/87
Sana23.02.2022
Hajmi5,24 Mb.
#158184
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   87
Bog'liq
Биринчи тиббий ёрдам

СИРКА КИСЛОТАСИДАН ЗАХДРЛАНИШ
Аксарият холларда сирка эссенцияси билан захарланиш уз жонига суикасд килиш мак- 
садида ичилганда, баъзан адашиб ичиб юборилганда келиб чикади. Сирка кислотаси билан 
захарланиш огиз бушлиги, томок, кизилунгач, ошкозоннинг кимёвий куйиши ва коагуля- 
цион некроз ривожланиши ва захарнинг токсик таъсири билан боглик зарарланишларни 
келтириб чикаради.
Захар резорбцияси томирлар ичидаги массив гемолиз билан кечади, чунки сирка кис­
лотаси эритроцитлар стромаси липид мембранасини эритиб юбориши окибатида гемогло­
бин глобин ва гемга ажралади, гем эса гемингача парчаланади. Гемоглобин парчаланиши 
махсулотлари липидларнинг пероксид оксидланишини тезлаштириб юборади ва биологик
99


мембраналар зарарланиши келиб чикади. Ошкозон ости безининг протеолитик фаолли- 
ги ошади, кинин тизими хам фаоллашади. Огрик, плазма йукотилиши, метаболик ацидоз, 
микроциркуляция бузилишлари, кон ивиш тизими фаоллашиши экзотоксик шок ривожла- 
нишига олиб келади. Ивиш тизими бузилишлари ДВС синдромини келтириб чикаради. 
Гемолиз махсулотлари буйраклар каналчаларини тусиб куйиши окибатида, уткир буйрак 
етишмовчилиги ривожланади. Гемолиз канча куп булса, прогноз шунча ёмон булади. Ге- 
молизнинг уч даражаси фаркланади: енгил даража -кондаги озод гемоглобин мивдори 5 г/л 
гача, урта даража - 5 дан 10 г/л гача ва огир даража 10 г/л дан юкори. Агар плазмадаги озод 
гемоглобин мивдори 1-1,5 г/л дан юкори булса, сийдик кизил туе олади.
Клиник куриниш. Огиз атрофи териси ва лаблар шиллик пардаси куйиши ва огиздан 
кескин сирка хиди келиши бирламчи курикда аникланади. Огиз бушлигида ва коринда- 
ги кескин огриклар, кон аралаш тухтовсиз кусиш, нафас олиш ва ютиниш кийинлашиши, 
томок стенози ва кизилунгач-опщозондан кон кетиши кузатилади. Кечрок муддатларда 
кизилунгач, ошкозон перфорацияси юз бериши уткир корин клиникаси намоён булиши 
мумкин. Сийдик тук-кизил ва хатто кора рангда, диурез кескин камайиб, ануриягача етиб 
боради. Томок ва овоз бойламлари ости сохаси куйганда кучайган саливация фонида уткир 
нафас етишмовчилиги (УНЕ) ривожланади.
Даволаш:
- Огиз бушлигини сувни ютмасдан чайкаш. Буни куп марта ва кунт билан кайтариш 
керак булади.
- “Тез ёрдам” етиб келгунича жабрланувчига шиллик кайнатмалар, тухум оксиллари, 
крахмал, сут, муз булакчалари, бир неча ютум усимлик (кунгабокар) мойи (100) мл бериш 
мумкин. Магнезияни бир стакан сувга 1 ош кошик солиб суюлтириб берилади.
- Опщозонни ювишдан олдин албатта огриксизлантирилади. Яхшиси наркотик аналь- 
гетиклар (промедол, омнопон ёки фентанил) умумий кабул килинган дозаларда буюрила- 
ди.
- Ошкозонни 5-10 литр сув билан, ювилган сув тоза чиккунича ювилади.
- Сув харорати 33-36°С чегарасида булиши керак.
- Ошкозонни “ресторан” усулида, яъни жабрланувчи ёки ёрдам курсатувчи бармоги 
билан тил илдизини китиклаб кусиш чакириш билан ювиш тавсия этилмайди.
- Ошкозонни содали эритма билан ювиш мумкин эмас. Сода сирка кислотаси билан 
тукнашганда куплаб газ хосил булиши окибатида ошкозон кескин шишиб кетиб, перфора- 
цияларга олиб келиши мумкин.
- Сирка эссенциясини нейтраллаш учун куйдирилган магнезия ёки альмагель куллаш
100


тавсия этилади.
- Тозалов хукнаси килинади.
- Туйилган фаоллаштирилган кумир таблеткаларининг 5-6 таси ичгани берилади.
- Огиз-халкумга кунгабокар мойи ва анестезин эмульсияси билан ишлов берилади.
- Нафас йуллари куйганида ва нафас етишмовчилиги белгилари кучайганда кислород 
ингаляцияси, кекирдак интубацияси утказилади.
- Дастлабки боскичда даволаш венага 4% гидрокарбонат натрий эритмасини куйиш- 
дан бошланади. Бу тузли нордон гематин кристаллари хосил булишининг олдини олади. 
Ипщорли мухитда гематиннинг сувда эрийдиган тузлари хосил булади ва улар сийдик би­
лан осон чикиб кетиши мумкин.
- Венага глюкозанинг 10-20% ли гипертоник эритмаларини 400 мл хджмда, етарли 
микдорда инсулин билан куйиш эритроцитлар гемолизини бартараф этиши мумкин.
- Натрий хлоридининг 0,9% эритмаси, Рингер эритмаси, глюкозани 10-15 литр хажмда 
куйиш баробарида жадаллаштирилган диурез утказилади.
- Кон кетишларида гемостатик терапия (викасол 1% - 1 мл м/о, кальций хлориди 10%
- 10,0 венага) утказилади.
- Адекват гемодинамика ва нафасни куллаш учун шокка карши терапия (реополиглю- 
кин, керак булса томирларни торайтирувчи дори воситалари ва бошк.) утказилади.
- Антибактериал терапия
- Керак булса, трахеостомия.
- Жигар-буйрак етишмовчилигини даволаш.

Download 5,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish