Узбекистон республикаси согликни саклаш вазирлиги тиббий таълимни ривожлантириш маркази



Download 5,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/87
Sana23.02.2022
Hajmi5,24 Mb.
#158184
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   87
Bog'liq
Биринчи тиббий ёрдам

Геймлих усули
Уз - узига ерлам учун 
абдоминал турткилаш
Т ик т>'рган ко татдя кураклар 
ораси сохасига уриш лар
E i I ait х,олагда кураклар ораси 
сохасига уриш лар
Т и к холатда абдоминал 
турткилаш
Етгян холатда абдоминал турткилаш
86


тугрилаб олиб, тана билан бир неча кескин хдракат килиб. суянчикка босиб ёт жисм чикиб 
кетиши учун хдракат килиш мумкин.
Геймлих усулини (абдоминал турткилар) кураклар орасига уришлар ёрдам бермагани- 
да кулланилади: куткарувчи жабрланувчининг ортига туриб олиб, танасини иккала кули 
билан ушлаб олади. Бир кулини мушт килиб тугади, муштнинг юкори кисмини (бош бар- 
мок бор жойини) жабрланувчининг кор пи га, киличсимон усимта ва киндик орасидаги ора- 
ликка (эпигастрал соха) урта чизик буйлаб КУЯДИ- Иккинчи кул кафтини мушт устига кулф 
шаклида куйиб олиб, олдиндан-ичкарига ва пастдан-юкорига йуналишда бир неча марта 
кескин хдракат килиш билан кукрак буш лиги да босим хосил килади. Босим таъсирида ёт 
жисм кучиб чикиб кетиши мумкин. Кучиш иайтини вактида пайкаб олиш керак.
Агар жабрланувчи хушида ва абдоминал турткилар самарасиз булса, кайтадан кура­
клар орасига бир неча (5) марта уриш, ёт жисм кучиш иайтини вактида пайкаб олиш учун 
жабрланувчининг холатини кузатиб туриш лозим.
Геймлих усулини (абдоминал турткиларни) хатто жабрланувчи стол ортида, олдинга 
энгашиб утирганда хам куллаш мумкин.
Агар жабрланувчи хуншни йукота бошласа, уни тутиб колиб, эхтиётлик билан полга 
ёткизиш ва ёт жисмни олиб ташлаш муолажаларини давом эттириш керак.
Агар жабрланувчи полда хушсиз ётган булса, уни чалканчасига ёткизинг. Юзингизни 
бош тарафга каратиб, унинг сонларига миниб утириб олинг. Бир кулингизни иккинчиси- 
нинг устига куйиб, пастдаги кафтингизнинг асосини жабрланувчининг корнига, ковурга- 
лар ёйи ва киндик орасидаги ораликка (эпигастрал соха) куйинг.
Уз огирлигингизни ишга солиб, жабрланувчининг корнига юкоридан-пастга ва паст- 
дан-юкорига (диафрагма йуналишида) кескин босинг. Жабрланувчининг боши ён томонга 
бурилмаган булиши керак. Нафас йуллари ёт жисмдан халос булмагунича бир неча марта 
кайтаринг. Семиз одам, хомиладор аёл ва корин жарохатланиши бор жабрланувчида нафас 
йуллари обструкцияси.
Бундай тоифадаги жабрланувчиларда Геймлих усулининг абдоминал турини куллаб 
булмайди. Агар жабрланувчи тик турган ва хушида булса, ортга туриб олиб кукрак кафа- 
сини култик ости чукурчалари текислиги буйича ушлаб олинади. Кафтларни кулф шакли 
килиб олиб, туш устидан узига томон бир неча турткисимон харакатларни ёт жисм ташка- 
рига чикиб кетмагунича бажарилади.
Агар жабрланувчи (хомиладор) хушсиз, ерда ётган булса, уни чалканча ёткизилади. 
Куткарувчи кул кафтларини кулф килиб олиб, тушнинг урта кисмига куйиб олдиндан-орка- 
га йуналишда турткисимон харакатларни бажаради.
Агар бу харакат самара бермаса, жабрланувчи ёнбошига ёткизилади ва кураклар 
орасига бир неча марта, нафас йуллари ёт жисмдан халос булгунича урилади.
Нафас йуллари обструкциясида болаларга биринчи ёрдам. Болаларда бошини пастга 
килган холатда ёрдам курсатилади. Кураклар ораси сохасига боланинг ёши ва вазнига яра- 
ша куч билан урилади.
Геймлих усулини эхтиётлик билан куллаш керак. Акс холда жигар, ошкозон ёрилиши, 
регургитация каби асоратлар келиб чикиши мумкин.
Имконияти булганда яхшиси ларингоскопия килиб, визуал назорат остида ёт жисм­
ни олиб ташлаш лозим. Аммо хар доим хам буни уддалаб булмайди. Юкоридаги усуллар 
билан ёт жисмни олиб булмаганда коникотомия килинади. Ёт жисм чикариб олинганидан 
сунг кислород ингаляциясини йулга куйиш керак.Нафас йуллари шиллик каватлари ши- 
шини камайтиришга каратилган терапия, антибактериал ва антигистамин терапия, адекват 
огриксизлантириш утказилади. Эхтиёж тугилганда касалхонада кушимча текширувлар ут-
87


казилади. Клиник улим ривожланганда зудлик билан юрак-упка реанимацияси утказишга 
киришиш керак.

Download 5,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish