Узбекистон республикаси олий


Холат диаграммаси. Учланма нукта



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

2. Холат диаграммаси. Учланма нукта. 
Холат диаграммасида модданинг учала фазасининг мувозанатига мос келувчи 
нукта учланма нукта деб аталади. 
Турли моддалар учун учланма нуктанинг босими ва
температураси турлича булади. Масалан, сув учун = 4,6 мм. сим. уст. ва = 
0,01
0
С.
Холат диаграммасидан куриниб турибдики (1-расм), каттик жисмни киздириш билан 
хамма вакт хам суюк холатга утказиш мумкин булавермас экан. Агар жисмни дан 
паст босим остида киздирилса, бу жисм эримайди, балки суюк фазани четлаб утиб 
бевосита газсимон холатга утади, модда эримайди биратула хайдалади. 


100 
Куплаб моддалар учун учланма нуктага 
мос келувчи босим 1 атм дан кичик булади. 
Бундай 
моддалар 
атмосфера 
босимида 
киздирилганда 
эрийди. 
Бирок 
шундай 
моддалар хам борки, уларда босим 
1 атм дан юкори булади. Одатдаги босимда 
киздирилганда 
бу 
жисмлар 
эримай, 
сублимацияланади. 
Учта мувозанат чизигидан иккитаси - сублимация эгри чизиги ва буг хосил 
булиш эгри чизигининг боши ва охири бор. Сублимация эгри чизиги 1 абсолют нолда 
бошланади ва 2 учланма нуктада тамом булади: буг хосил булиш эгри чизиги 3 эса 
учланма нуктада бошланиб, критик нуктада тугалланади. 
Масалан, тажрибалар босимнинг 180000 атм гача ортиши германийнинг эриш 
температурасини 986 дан 276
0
С га пасайтирганини курсатиб берди. 
Хулоса килиб шуни айтиш керакки, ягона бир компонентадан ташкил топган 
моддада учтадан ортик фаза мувозанатда була олмайди (фазалар коидаси). Шунинг 
учун бундай тур моддада учтадан ортик тур мавжуд булса, у холда учлама учлама 
нукталар хам биттадан ортик булади, бирок бари-бир уларнинг хар бирида факат учта 
мувозанат эгри чизиги бирлашади. Кристалларнинг бир неча турли модификациясига 
эга булиш хоссаси полиморфизм деб аталади; бир бундай модификациядан 
иккинчисига утиш полиморф утиш деб аталади. Бундай утиш турли босим ва 
хароратларда содир булади.
60-100 минг атмосферага якин босимлар 1500-2000 К температураларда графит 
(ёки углеродли бошка модда) олмосга айланади, бирок бунда катализаторлар, булиши 
шарт, бундай катализаторлар ролини темир, тантал, никель сингари баъзи металлар 
уйнаши мумкин. 200 минг атмосферага якин босим ва 3000 К га якин температураларда 
графит катализаторларсиз хам олмосга айланади. 
Сунъий олмос саноатда буюмларга ишлов бериш учун мулжалланган 
асбобларнинг кесувчи кисмлари сифатида кенг ишлатилади. 
Полиморф айланиш хам фазавий утишдир. Бу айланиш хам утиш яширин 
иссиклиги чикариш (ёки ютиш) билан содир булади, чунки хар бир бундай утишда 
кристалл панжара уз тузилишини кайта узгартиради, шубхасиз бу кристаллдаги 
зарраларнинг энергияси узгариши билан богликдир. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish