Узбекистон республикаси олий


Мустакил иш учун топшириклар



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

4.6. Мустакил иш учун топшириклар. 
1. Энтропиянинг ортиш конуни. [2] § 87 295 бет 
2. Термодинамик функциялар [1] § 45 132 бет. 
13- Машгулот 
Мавзунинг номи. Суюкликларнинг хоссалари. (4 соат) 
Мавзунинг режаси: 
1. Суюк мухитнинг умумий хоссалари ва суюкликларда кучиш ходисалари. 
2. Суюклик сиртида буладиган ходисалар. Осматик босим. 
 
Таянч сузлар ва иборалар. 
Эркин сирт сирт таранглик коэффициенти 
сикилувчанлик, эркин энергия 
эмпирик формула сирт таранглик кучлари 
пьезометр чегаравий бурчак 
сув аномалияси хуллаш тула хуллаш 
ФИК конуни мениск 
Френкель-Андраде формуласи капилляр ходисалар 
вискозиметр бугланиш 
Бугланишнинг яширин иссиклиги конденсация 
суюк эритма осматик босим 
эритувчи модда Вант-Гофф конуни 
эриган модда осмос ходисаси. 
13. 1.1. Биринчи асосий савол.
Суюк мухитнинг умумий хоссалари ва суюкликларда кучиш ходисалари. 
1.2. Асосий саволнинг максади. Суюкликларнинг сикилувчанлиги, иссикликдан 
кенгайиши, сув аномалияси каби суюкликларнинг умумий хоссалари ва уларнинг 
иссиклик сигимлари, иссиклик утказувчанлиги каби параметрлари билан 
таништирилади. 
1.3 Идентив укув максадлари. 


77 
1. Суюкликларнинг умумий хоссаларини билиб олади. 
2. Сув аномалияси тугрисидаги тушунчани урганади. 
3. Суюкликлардаги кучиш ходисалари тугрисида маълумот олади. 
 
1.4. Мавзунинг баёни. 
 
 
 
 
Умумий тушунчалар. 
Газларни юкори босимларда сикилганда бирор босимдан бошлаб улар узлуксиз 
равишда суюкликга утиши ва бирор критик хароратда газнинг туйинган буги билан 
суюклик орасида фарк йуколиши суюкликларнинг хоссалари билан ана шу газ 
хоссалари бир-биридан унчалик фарк килмаслигини курсатади. Реал газларнинг холат 
тенгламаси эса уз маъносига кура газсимон холатни хам, суюк хоатни шунингдек 
уларнинг бир-бирига утишини хам ифодалайди. Суюклик ва газ орасидаги фаркни 
уларнинг зичликларининг микдорий кийматлари орасидаги фарк сифатида хам караши 
мумкин. Лекин реал, оддий холатларда бу фарк шунчалик каттаки, у суюкликларнинг 
асосий хусусиятларини белгиловчи омил сифатида намоён булади. Аввало бу суюклик 
ва газларнинг табиати сифат жихатдан кескин фарк килади. 
Суюклик иссикликдан кенгайиши ва сикилиш хоссасига эга. Суюкликнинг бу 
хил хоссаларини хисоблашда холат тенгламасидан фойдаланиш мумкин. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish