Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

1.5. Назорат саволлари.
 
Блум таксономияси
1. Бир атомли идеал газнинг ички энергияси, формуласини ёзинг. 
2. Иссиклик механикавий эквиваленти нима? 
3. Ихтиёрий m массали идеал газ учун ички энергия формуласини курсатинг. 
А) , В) , С)
Д) , Е) . 
4. Иссикликнинг эквалинти нечага тенг?
А) 2,24 ж/кал , В) 2,4 ж/кал , С) 4,2 ж/кал , Д) 2,3 ж/кал ,Е) 8,31 ж/кал. 
8. 2.1. Иккинчи асосий савол:


39 
Термодинамиканинг биринчи конуни. 
2.2.Иккинчи асосий саволнинг максади: Жисмга берилган иссикликнинг 
узгартирилиш йуллари билан таништирилади. Бу иссикликнинг жисм ички 
энергияси билан унинг бажарган иши йигиндисига тенглиги курсатилади. 
Энергиянинг 
саклангиш 
конуни 
билан 
таништирилади. 
Термодинамиканинг биринчи конуни газ хажмининг узгаришида 
бажариладиган иш билан боглаб курсатилади.
2.3. Идентив укув максадлари:
1) Термодинамиканинг биринчи конуни билиб олади. 
2) Мусбат ва манфий иш бажарилиш жараёнларини билиб олади. 
2.4 Мавзу баени: 
Термодинамиканинг биринчи конуни. 
Система устида бажарилган хар кандай иш унинг холатини ифодаловчи 
параметрлар оркали аникланади. 
Газга dQ иссиклик микдори берилганда dA иш бажарилиб, унинг ички 
энергияси га узгаради. Бу жараёнда энергия сакланиш конуни куйидагича 
ифодаланади: системанинг бажарган иши берилган иссиклик микдори билан унинг 
ички энергиясининг узгариши орасидаги фаркка тенг. 
(1) 
ёки 
(2) 
(1) ва (2) формулалар механикавий ва иссиклик энергияга нисбатан энергияга 
сакланиш конунини билдиради. Бу конун термодинамиканинг биринчи бош конуни деб 
аталади. 
Газ хажмининг узгаришида бажарилган иш. 
Ташки F куч таъсирида S юзали 
поршен га силжиган булсин. Куч
га тенг (р-газ босими). Газ хажми
га камаяди.
Газни сикишда бажарилган иш
(1) 
га тенг булади.
Газ кенгайганда ташки кучларга карши
ишни бажаради. 
Газ хажмининг изотермик узгаришида бажарилган иш газ босими билан унинг 
хажми узгариши купайтмасига тенг.
Бу холда термодинамиканинг биринчи бош конуни куйидаги куринишда 
ёзилади.
(2) 


40 
Агар газ холати бир канча узгаришлардан сунг дастлабки холатига кайси, 
бундай холат узгариши айланма ёки циклик жараён деб аталади. 
Айланма жараёнда жисм ташки кучларга карши иш бажарса бу иш мусбат 
булиб, ташкаридан Q га тенг иссиклик микдорини олади. Агар бунда ташки кучлар Ж. 
устида иш бажарса, иш манфий булиб, бу ишга тенг Q иссиклик микдори ажралади. 
Шундай килиб циклик жараёнда Q=A булади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish