Узбекистон республикаси олий


Каттик жисмларнинг иссикликдан кенгайиши



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

3. Каттик жисмларнинг иссикликдан кенгайиши.
Каттик жисмлар кизиганда уз хажмини орттириши хаммага маълум. Бу - 
иссикликдан кенгайишдир.
Кристалл температурасининг кутарилиши иссиклик харакати энергияси, яъни 
панжарада атомларнинг иссиклик тебранишлари энергиясининг ортиши ва бинобарин
бу тебранишлар амплитудасининг катталашиши демакдир. Амплитуданинг ортиши 
атомлар орасидаги масофанинг ортишида, бинобарин, каттик жисмнинг кенгайишида 
ифодаланади.
Бирок атомлар тебранишлари амплитудасининг катталашиши хамма вакт хам 
атомлар орасидаги уртача масофанинг ортишига олиб келмайди. 
Аслида атомлар кристалл панжарада ангармоник (ногармоник) тебранади. Бу 
тебранишлар атомлараро узаро таъсир кучларининг атомлар орасидаги масофага 
богланиши характерига богликдир. Атомлар орасидаги масофалар катта булганда 
атормлараро узаро таъсир кучлари тортишиш тарзида намоён булади, бу масофа 
камайганда бу кучлар уз ишорасини узгартириб, масофанинг камайиши билан тез 
ортиб борувчи итариш кучлари булади. Лекин, атомлар якинлашишдан кура «осонрок» 
узоклашади. Бу албатта, атомлар орасидаги масофанинг ортишига олиб келади.
Микдорий жихатдан иссикликдан кенгайиши чизикли ва хажмий кенгайиш 
коэффициентлари билан характерланади, бу коэффициентлар куйидагича аникланади. 
Масалан, узунликдаги жисм температура
градиусга узгарганда уз узунлигини га узгартирсин. Чизикли узгариш 
коэффициенти куйидаги 


104 
муносабатдан аникланади, яъни чизикли узгариш коэффициенти температура бир 
градусга узгарганда узунликнинг нисбий узгаришига тенг. Худди шунингдек хажмий 
узгариш коэффициенти куйидаги
формуладан аникланади, яъни коэффициент температура бир градусга узгарганда 
хажмнинг нисбий узгаришига тенг. 
Бу формуладан келиб чикадики, бошлангич температурадан
градусга фарк килувчи бирор температурадаги узунлик ва хажм куйидаги
формула билан аникланади, бу ерда ва - жисмнинг бошлангич узунлиги ва 
хажми.
Кристалларнинг анизотропияси туфайли чизикли кенгайиш коэффициенти
турли йуналишларда турлича булиши мумкин.
Уларни ва билан белгиласак, у холда кристаллнинг хажми кенгайиш 
коэффициенти
га тенг булади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish