1.1.5. Зилзилавий худудларда курилиш
Зилзила- табиий офат
булиб, асосан ер катламининг тектоник харакатлари натижасида юзага келади.
Кучли зилзила нафакат биноларнинг бузилишига, шу билан бир вактнинг узида
ёнгинлар пайдо булишига, сунъий сув иншоотлари бузилиб халокатли
тошкинларга, энергетика тизимининг бузилиши, окибатда турли портлашларга
сабаб булиши мумкин. ЮНЕСКОмаълумотларига кура, 1925-1950 йиллар
мобайнида содир булган зилзилалар вактида ер юзи буйича 350 мингдан ортик
одам халок булган, 10 миллиард доллар атрофида моддий зарар курилган. Ер
шарида хар йили 300мингдан ортик зилзила юз бериб, уларнинг купи кучсиз ёки
одам яшамайдиган туманларда булади. Баъзан зилзила маркази ахоли зич
яшайдиган шахар ва районларда жойлашган булади.
Тарихда жуда куплаб инсонлар ва моддий йукотишларга сабаб булган
дахшатли зилзилалар кайд этилган. 1737-йилда Калькуттада булган зилзила
300мингдан ортик инсонни хаётига зомин булган. 1755-йилги зилзилада эса
Лиссабон шахри тулик вайрон булган. 1923-йилда содир булган зилзила Токио
шахрида 300мингдан зиёд бинони вайрон килиб, натижада 100мингдан ортик
инсон халок булган. Энг дахшатли зилзилалардан бири 1956-йилда Монголиянинг
Россия ва Хитой чегаралари зонасида содир булиб, тогнинг битта чуккиси иккига
булинган, 18км узунликда кенглиги 800 м булган чукурлик падо булган ва 400м
баландликка эга тог жарга кулаган. Ер сиртида кенглиги 20м булган 250 км га
чузилган ёрик хосил булган.
Сунгги йилларда МДХ давлатларида (Ашхобод- 1948 й, Тошкент- 1966 й.,
Газли- 1978 й; Спитак- (30 мингдан зиёд инсон халок булган) 1988 й.) ва хорижда
а15
(Агадир (Марокко)- 1960 й.; Скопле (Югославия)- 1963 й.; Чили- 1971 й ва б.) бир
нечта кучли зилзилалар кайд этилган.
Зилзила айни бир жойда камдан-кам, унлаб ва хатто юзлаб йиллардан
кейин кайтарилади ва хар кайси зилзила узига хос хусусиятгаэга булади, шу
сабабли иншоотларнинг зилзилабардош килиб куришдаги тадбирлар уз
самарасини беради. Содир булган зилзилалар окибатини тахлил килиш асосида
карор топган бир канча коидаларни эса универсал ва фойдали деб караш мумкин.
10-12 баллик зилзила содир булиши мумкин майдонларда курилиш
катъиян ман этилади.
Республикамиз худуди сейсмоактив зонада жойлашган булиб,
шахарсозликда бу нарсага алохида эътибор берилади. Академик Г.Мавлонов
а16
номидаги Сейсмология институти ходимлари томонидан республикамиз худуди,
хусусан Тошкент шахри учун алохида микросейсмик харита ишлаб чикилган.
Мазкур харитага асосан республикамизнинг энг сейсмоактив худуди Андижон
вилояти булиб, у ерда зилзилавий курсаткич 9 ва ундан ортик баллни ташкил
этади. Тураржой масканларини танлашда, алохидаги объектларни лойихалашда
мазкур харитага асосан биноларнинг зилзилабардошлик курсаткичи белгиланиб,
уларнинг лойихаси ^М^ 2.01.0397 "Зилзилавий худудларда курилиш" асосида
амалга оширилади.
Зилзилавий худудларда ахоли яшайдиган турар-жой биноларини куришда
купрок кукаламзорлаштирилган зоналар ва бинолар оралигида катта буш майдон,
сунъий сув хавзалари колдирилган булиши керак. Бундай тадбир асосан ёнгинга
карши тадбир хисобланиб, норма буйича куча кенглиги ва бинолар оралигидан 15-
20% каттарок килиб олинади. Бу нарса "Сарик чизик" (вайрон булиши мумкин
булган зона чегараси) деб аталувчи термин билан изохланади.
Бундан ташкари баъзи энергетик тизимлар (электр ва сув тармоги) тизим
ишончлилигини ошириш максадида шахар бош режасида халкасимон равишда
лойихаланади (категориялаштирилган объектлар учун эса резерв тармоклар кузда
тутилади).
а16
Do'stlaringiz bilan baham: |