Узбекистон республикаси олий ва урта таълим вазирлиги а. Т. Хотамов, Ц. Т. Усмонов шахар худудини комплекс



Download 6,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/87
Sana19.02.2022
Hajmi6,25 Mb.
#459461
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   87
Bog'liq
shahar hududini kompleks obodonlashtirish 2003ворд

. _ A h 
^ буйл £ 
Агар олинган буилама нишаб йул куиилиши мумкин булган нишабга тугри келса, у 
холда бу нишаб лойихавий нишаб сифатида кабул килинади ва схемага киритилади 
(унинг киймати минглик белгисида яхлитланади). Ундан кейин улар орасидаги хакикий 
фарк аникланади (нишабни яхлитлаш эвазига бу фарк бошлангич фаркдан бирканча 
фаркланади) Сунгра бу нукталарнинг лойихавий сатх белгилари аникланади - биринчи 
нукта кизил сатх белгисини кора сатх белгисига тенг килиб кабул килиниши мумкин
ундан юкорида курсатилган фаркни айириб иккинчи нуктанинг кизил нуктасини оламиз. 
Агар ишчи белги тавсия этилаётган белгидан баланд булса (ошиб кетса), у холда бу 
чоррахаларнинг лойихавий сатх белгиларини ер ишларининг минимал хажмларидан 
келиб чиккан холда белгилаш такоза этилади, яъни иккала кизил нукта хам кора 
нукталардан фарк килади. 
Кейинги чоррахаларнинг лойихавий (кизил) сатх белгилари хам шунга ухшаш 
тарзда аникланади, бунда факат навбатдаги чорраханинг сатх белгиси ундан олдинги 
чораханинг лойихавий (кизил) белгиси ва ундан кейинги чорраханинг хакикий сатх 
белгилари орасидаги фаркка караб белгиланади. 
Буйлама нишаб йул куйилиши мумкин булган минимал нишабдан кичик булган 
холларда лойихавий сатх белгиси сифатида охирги белги кабул килинади, агар буйлама 
нишаб йул куйилиши мумкин булган максимал нишабдан катта булса (ошиб кетса), у 
холда кучаларнинг мазкур категорияси учун максимал булган сатх белгиси кабул 
килинади. Вертикал режалаштириш схемасининг фрагменти 1.3- расмда курсатилган. 


а35
1- мавжуд (кора) белги; 2- лойихавий (кизил) белги; 3- лойихдвийбуйлама профиль; 4- масофа, м; 
5- ишчи белги. 
 
 
Лойихавий (кизил) горизонталлар усули да хисоблаш. 
Микрорайонга тегишли булган кучаларини вертикал режалаштириш схемалари 
ишлаб чикилгандан кейин мавжуд булган рельефни узгартириш зарур булган ишга 
киришилади. Вертикал режалаштириш лойихавий (кизил) горизонталлар усули ёрдамида 
бажарилади. 
^изил горизонталлар мавжуд булган рельеф горизонталларидан фаркли уларок 
худуднинг лойихаланаётган рельфини курсатади, яъни режалаштириш, куриш ва 
ободонлаштириш максадларида текис килинган участка юзасини англатади. Лойихавий 
горизонталлар усули билан шахар, кучалар, майдонлар, микрорайонлар алохида 
элементларининг вертикал режалари ишлаб чикилади, шунингдек, турли вазифаларни 
бажарувчи бинолар ва майдонларнинг кучаларга нисбатан жойлашиши аникланади. 
^изил горизонталлар h= 0,10, 0,20, 0,25 м кесимларда лойихаланади, бу кесимлар 
горизонталларнинг кадами деб аталади. Вертикал режалаштиришни

Download 6,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish