Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


-расм. Ошкрвок,: 1-чапгчи гулининг у т л а р



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

24-расм. Ошкрвок,: 1-чапгчи гулининг у т л а р , 
ЯрИМ 
бута, бута ва
Бу оила 90 га я*;ин тур­
кум ва 700 га як,ин турни 
уз ичига олади. Узбекистон­
да 3 туркумга мансуб, 5 та 
тури усади. Оила вакиллари 
асосан тропик эдаУДларда, 
Африка, Осиё ва Америка- 
нинг муътадил ик;лимли 
минтакаларида усади. Узбе­
кистонда крвун, тарвуз, бо- 
диринг ва ковокларн инг 
бир неча турлари экилади. 
Бу оилага бир йиллик ва 
куп йиллик урмалаб усувчи
чилар.; З-уругчи гулинингг тик ксс-
маси; 4-тутутгча; 5-тутунчанилг куда-
ланг кесими.
оддий, кетма-кет жойлаш-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ган. Гуллари актиноморф, бир жинсли гулкосача ва гул- 
тожи барглари 5 тадан, чангчилари 3-5 та, уругчиси 3 та 
мевачабаргдан иборат. Меваси ковокмева. Бу оилага ковок;
- (Cucurbita), бодринг (Cucumis), тарвуз - (Cirtnillis), 
цовун - (Melo) каби туркумлар киради. Уларнинг халк 
хужалигидаги а^амияти бенщоя катта (24-расм).
Бегониянамолар (Begoniales) цабиласи
Кабила 2 та оилани бирлаштиради. Булардан энг кенг 
таркалгани бегониядошлардир.
Бегониядоиыар (Begoniaceae) оиласи
Оила 5 та туркумга мансуб 1000 га якин турни уз ичи­
га олади. Улар Ер юзида кенг таркалган ут ва айрим буга- 
лардан ташкил топган. Гуллари асосан барг култищцаги 
шингилсимон тупгулларда урнашган, купинча зимогорф, 
бир жинсли, гулкургони 2-4 та рангли барггчалардан таш­
кил топган (гулкосача %
ва гултожга ажралмаган). Чангла- 
ри куп, уругчиси 3 та мевачабаргдан иборат. Меваси канот- 
чали кусакча, баъзан резавор мева.
Кизилюгурукдошлар (Datiscaceae) оиласи
Бу оилада 3 та туркум)'а оид 4 та тур бор. Улар Малай 
архипелаги, Янги Гвинея, Соломон ороли, Шри-Ланка, 
Хинди-Хитой, Малайзия, Шаркий Урта ер денгизи, Fap- 
бий Химолай, Шимолий Америка, Урта Осиё ва бопща жой- 
ларда таркалган. Узбекистонда битга тури (Datisca cannabina) 
токли худудларда дарё ва арик буйларида, булокггар ёнида ва 
майда шагалли сернам жойларда усади. У куп йиллик балан- 
длиги 2,5 м га етадиган ут Усимлик. Барглари ток патсимон. 
Гуллари пгингилларда урнашган, бир жинсли, икки уйли. 
Гулкургони 3-9 булакли, чангчиси 9-11 та, меваси кусакча.
Кавулнамолар ( Capparales) цабиласи
Кабилага 4 та оила киради. Булар ичида энг кенг тарк- 
алганлари кавулдошлар ва карамдошлар оилалари.
98
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу оилага 45 та туркумга оид 850 тур киради. Улар тро­
пик ва субтропик хамда иссик, иклимтги худудларда таркал- 
ган. Узбекистонда 2 туркумга мансуб 6 та тури усади. Чикиб 
келиши 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish