Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иктисодиёт университети


З-боб. ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИЯНИНГ МЕТОДЛАРИ



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/130
Sana23.04.2022
Hajmi5,17 Mb.
#575957
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   130
Bog'liq
Ижтимоий психология

38


З-боб. ИЖТИМОИЙ ПСИХОЛОГИЯНИНГ МЕТОДЛАРИ
3.1. Асосий методларнинг кискача тавсифи
Х,ар бир алохида фанда булгани сингари ижтимоий психоло­
гиянинг хам уз методлари ва илмий гояларни исботлаш воситалари 
мавжуд. Тугри, уларнинг аксарияти психология ва социология фан- 
ларида кулланиладиган усулларга якин, лекин фаннинг предмета- 
даги узига хосликни хисобга олган холда уларни ишлатиш йуллари 
ва маълумотларни илмий жихатдан тахлил килишда фарклар 
мавжуд.
Масалан, умумий психологияда булгани каби ижтимоий психо­
логияда хам 
кузатиш метода
кулланилади, лекин кузатув объекта 
конкрет шахсдаги психик фаолият эмас, балки шахенинг ижтимоий 
муносабатлар 
тизимида 
бевосита 
кузатиш 
мумкин 
булган 
ижтимоий хулкидир. Яъни, кузатувчи аник олдиндан белгиланган 
режа асосида узи урганаётган гурухнинг фаолиятини, вербал ва 
новербал хатти-харакатларни маълум вакт бирлигида муттасил 
кузатиб, олинган маълумотларни кайд этиб боради. Бунда замона- 
вий аудио ва видеотехникадан фойдаланиш, у ёки бу харакатларни 
кайта-кайта куриш оркали керакли хулосаларни чикариши мумкин. 
Айникса, хозирда фан ва технологиялар, мобил алока воситалари 
кенг кулоч ёзган шароитда турли ижтимоий вазиятларда одамлар 
хулк-атворини кузатиш ва кайд этиш унчалик кийин иш эмас. 
Ракамли ёзиш воситаларининг куплиги эса кузатиш объектларини 
компьютер тармогига тушириш ва хатти-харакатни бир неча 
тахлилчилар хукмига хавола этиш имкониятини хам беради. 
Ижтимоий психологияда кулланиладиган кузатиш методининг 
асосан уч шакли мавжуд:
а) 
“кушилиб кузатиш"
- бунда тадкикотчи кузатилувчилар 
фаолиятига бевосита аралашиб, улар билан керак булса, яшайди ва 
ишлайди. Бу усулдаги энг мухим хусусият унинг табиийлиги 
булиб, кузатиш объектлари узларининг кузатилаётганликларини 
сезмайдилар ва кузатувчини гурухнинг аъзоси сифатида кабул 
киладилар. Ушбу шартнинг бузилиши экспериментнинг самарасиз 
булишига олиб келиши мумкин.
39


б) 
“mauiiyu кузатиш”
— кузатилувчилар фаолиятига аралаш- 
маган холда улар ташки хулк-атворини кайд килишдир. Бу усул 
муайян вакт ва сабр-токат талаб килиши билан бошка методлардан 
фарк килади, баъзида киска муддат ичида тадкикотчи узини 
кизиктираётган предмет хусусида хеч нарса кайд кила олмаслиги 
ёки тасодифан кулга киритилган маълумот асосида хулоса 
чикаришга мажбур булиши мумкин. Шунинг учун хам бу усул 
бошка усулларга кушимча восита сифатида ишлатилади. Масалан, 
кузатувчи ролида укитувчи буладиган булса, у синфдаги етакчилар 
ёки гурух фаолиятига кушила олмаётган, доимо бегонасирайдиган 
болаларнинг хулк-атворини ташки кузатиш оркали муттасил 
урганиб боради, сабаблари хусусида субъектив маълумотлар 
туплаб боради.
в) 
*'му%им вазиятларни цайд этиш” усулиц
а кузатишнинг 
мохияти шундаки, алохида шахе ёки гурух кутилмаган, тасодифий 
вазиятга солинади, ва уларнинг вазиятга муносабати, ушбу 
вазиятда узини тутиши, зиддиятли ва кийин холатлардан чикиш 
йуллари кузатилади. Масалан, гурухни атайлаб олдиндан тузилган 
сценарий ёрдамида мунозарали вазиятга солиш ва унда хар бир 
гурух аъзосининг узини кандай тутиши ва баён этган фикрларини 
зикр этиш бунга ёркин мисолдир.
Агар кузатиш методи ижтимоий психологияга умумий психо- 
логиядан 
утган 
усул булса, 
хужжатларни тахдил цилиш
усули 
социологиядан кириб келгандир. Бу усул ижтимоий фаолиятнинг 
махсулини урганишга каратилган булиб, тупланган маълумотлар- 
нинг ишончлилиги, математика ва статистика услублари ёрдамида 
кайта ишлаш 
имкониятининг 
мавжудлиги сабабли 
маълум 
афзалликларга эга. Бу усулнинг яна бир номи 

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish