Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иктисодиёт университети


Диспозицияларнинг биринчи даражаси



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/130
Sana23.04.2022
Hajmi5,17 Mb.
#575957
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   130
Bog'liq
Ижтимоий психология

Диспозицияларнинг биринчи даражаси
шахедаги элемен- 
тар, оддий установкаларни тушунтириб беради. Бу 
Д.Узнадзе
схемасига мос келадиган предметли вазиятларда намоён буладиган 
оддий цайд этиладиган установкалардир;
2) 
диспозицияларнинг иккинчи даражаси
мураккаброк булиб, 
улар инсоннинг бевосита кичик гурухдарда руй берадиган муло-
115


коти, 
муомаласидан 
пайдо 
булган 
ижтимоий 
тажрибасини 
тушунтиради. Бу уша америкаликлар таъкидлаган 
аттитюддир
;
3) диспозицияларнинг учинчи даражаси
шахе умумий 
дунёкараши, кизикишлари асосида хосил буладиган ижтимоий 
фаоллигини уз ичига олади ва унинг профессионал йуналиши, иш 
фаолияти, дам олиши, буш вактини кандай утказишларвда 
куринадиган 
асослиустановкаларпдо.
намоён булдаи;
4) 
диспозицияларнинг туртипчи юкрри даражаси
шахедаги 
мавжуд кадриятлар тизими, турмуш тарзи, юрти ва Ватани 
такдирига, юртдошларидаги кадриятлар тугрисидаги тасаввурларга 
якин булган билим, малака ва куникмалари булиб, унда даврга, 
замон ва маконга алокадор тушунчалар акс этади ва 
ижтимоий
таэ/сриба, маьнавий тасаввурларга
асос булади.
Шундай килиб, таклиф этилган диспозициялар назарияси 
шахенинг турли вазиятлардаги муносабатлар тизимининг мувофик- 
лаштириш ва унинг сабабларини тушунтиришга имкон беради. 
Ижтимоий психологияда шу каби турли даражадаги ижтимоий 
установкаларни узгартириш муаммоси мухим булиб, бу масала 
махсус тадкикотлар ва тарбия воситаларининг ишлаб чикилишини 
такозо этади.
4.5. 
б о и щ а р у в
 
п с и х о л о г и я с и а с о с л а р и
4.5.1. П сихологияда боищ ариш муаммоси
Инсоният жамияти бор эканки, уни ташкил этувчи одамлар 
икки тоифага булинади: етакчилар ва етакланувчилар. Бу икки 
тоифага кенг маънода ёндашиш мумкин. Масалан, бола илк 
ёшликдан узини сузини бировларга утказгиси> кимларнидир 
каергадир бошлагиси, буйрук охднгида гапириб, хукмини утказгиси 
келади. Унинг бу хатти-хдракатини кузатганлар “Бу болада 
нимадир бор, “буладиган бола” деб истикболидан нималарни кута 
бошлайдилар. Бошка бир бола эса, уйин фаолиятида хдм утириб 
(“етакловчи” купинча тик етакланувчига карши томонда туради), 
кимнидир сузларини тинглагиси, у айтган *ар бир топширикни 
бажаргиси ва олкиш олишни истайди. Шу каби хулк шакллари 
катталар х,аётига хам хос. Кимдир ташкилотчи, кимдир уни куллаб- 
кувватловчи, бажарувчи ва хркфзо. Шундан булса керак, жамиятда 
“бошкарув”, “хукмронлик”, “етакчи’' каби атамалар мавжуд. Демак,
116


боищариш - бир одамнинг бошка бир одам ёки гурухга шундай 
таъсирики, унинг окибатида бошкарилаётган томоннинг нафакат 
хатти-харакати, балки фикрлаш ва яшаш тарзи, уй-истаклари, 
хаттоки, турмуши хам узгаради. Яъни, мохиятан, бошкарув - бу 
“психологик таъсир”, “узгариш”, “тобелик” каби тушунчалар билан 
хамохангдир. Инсоният жамиятида цивилизациянинг мавжудлиги 
шу каби икки тоифанинг узаро самарали мулокотидир, деб айтиш 
мумкин.
Охирги йилларда инсон омилига эътиборнинг ортиб бориши 
муносабати билан бошкарув психологияси масалаларига хам 
кизикиш кучайди. Шу асосда ижтимоий психологиянинг махсус 
булими — 

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish