Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент Давлат Иктисодиёт Университети



Download 354,5 Kb.
bet6/19
Sana07.03.2022
Hajmi354,5 Kb.
#485631
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19
Bog'liq
Маъруза матни

Таянч тушунчалар
Этика – юнонча «ethos» сузидан олинган булиб хулк-одат демакдир.
Ахлок - сузи арабчадан олинган булиб, «хулк» сузининг куплик шаклидир. «Ахлок» ибораси икки хил маънога эга: умумий тушунча сифатида у фаннинг тадкикот объектини англатса, муайян тушунча сифатида инсон феъл-атвори ва хатти-харакатининг энг камровли кисмини билдиради.
Одоб – инсон хакида ёкимли таассурот уйіотадиган, лекин жамоа, жамият хаётида бурилиш ясайдиган даражада мухим ахамиятга эга булмайдиган, миллий урф-одатларга асосланган чиройли хатти-харакатларни уз ичига олади.
Хулк - оила, жамоа, махалла-куй микёсида ахамиятли булган, аммо жамият ва инсоният хаётига сезиларли таъсир курсатмайдиган ёкимли инсоний хатти-харакатларнинг мажмуи.
Ахлокий тарбия натижасида одоблилик – хушхулклиликка, хушхулклилик – юксак ахлокийликка айланган каби, ахлокий тарбия йулга куйилмаган жойда муайян шахс, вакти келиб, одобсизликдан – бадхулклиликка, бадхулклиликдан – ахлоксизликка утиши мумкин.
Ахлок-морал – лотинча «mores, moralis» сузидан олинган булиб, маъноси хулк, одат демакдир.
Такрорлаш учун саволлар

  1. Ахлок деганда нимани тушунасиз?

  2. Ахлок купрок кайсифанлар билан боілик?

  3. Ахлокнинг ижтимоий хаётдаги роли нимадан иборат?

  4. Одоб ва хулк уртасида кандай боіликликлар бор?

  5. Ахлокий тарбия нима?

  6. Одоб билан ахлок уртасида кандай фарк бор?



Асосий адабиётлар

  1. Узбекистон Республикаси Конституцияси. –Тошкент: Узбекистон, 2003.

  2. Каримов И. Тинчлик учун курашмок керак. –Тошкент: Узбекистон, 2001. 20-26, 48 бетлар.

  3. Каримов И. Узбек халки хеч качон, хеч кимга карам булмайди. –Тошкент: Узбекистон, 2005. 160-бет.

  4. Каримов И. Бизнинг бош максадимиз – жамиятни демократлаштириш ва янгилаш, мамлакатни модернизация ва ислох этишдир. –Тошкент: Узбекистон, 2005. 96-бет.

  5. Кайковус. Кобуснома. –Тошкент, 1994. 173-б. (26-35-бетлар).

  6. Авлоний А. Туркий гулистон ёхуд ахлок. –Тошкент, 1992. ёки Усон миллат. –Тошкент: Шарк, 1992. 145-б. (73-76-бетлар).

  7. Абдулла Шер. Ахлокшунослик. –Т.: Янги аср авлоди, 2003. 245-б. (7-21-бетлар).

  8. Очилдиев А. Миллий іоя ва миллатлараро муносабатлар. –Тошкент: Узбекистон, 2004. 123-131-бетлар.

  9. Миллатлараро тотувлик ва диний баірикенглик – тараккиёт омили. –Тошкент, 2003. 172-б.

  10. Саифназаров И. Иктисодий ва маънавий манфаатлар уйіунлиги ва баркамол авлод тарбияси. –Тошкент: Янги аср авлоди, 2002. 11-19-бетлар.

  11. Фалсафа. Комусий луіат. –Тошкент: Шарк, 2004. 496-б. (40-41-бетлар).

  12. Юсупов Э. Оила – маънавият булоіи. –Тошкент: УзМУ, 2003. 129-бет.


Download 354,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish