Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

(ака)
ва 
(ука),
(опа)
ва 
(сингил)
лексемаларининг маъно компонентларини -
семаларини олиб курайлик:
(ака) -
кон-кариндош, бевосита, бир авлод, эркак, катта.
(ука)
- кон-кариндош, бевосита, бир авлод, эркак, кичик.
(опа)
- кон-кариндош, бевосита, бир авлод, аёл, катта. 
(сингил) -
кон-кариндош, бевосита, бир авлод, аёл, кичик. 
Куриниб турибдики, бу лексемалар маъносида узаро ухшаш, 
фаркланувчи ва такрорланувчи кисмларни - семаларни куриш 
мумкин. Бу семалар узаро бирикиб, янги бутунликни, семемани 
-лексеманинг ички томонини хосил килган»1.
Лексеманинг энг мухим, етакчи хусусияти унинг жамият 
аъзолари учун тайёрлиги, накдлиги, умумий ва яхлитлигидир. 
Киёсланг: 
ватан, замон

иш, дунё, раем, китоб, оц, куч, гиамол,
ун, юз, ол,
кук каби минглаб тайёр бирликлар вокеликдаги му­
айян нарса, белги, микдор, харакат, холат, хусусиятларни ном- 
лаб, атаб, ифодалаб келади2. Демак, лексемалар нутк фаолия-
1 Х-Неъматов, О.Бозоров. Уша асар, 16-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


тида узларига грамматик кушимачаларни, умумлашма маъно- 
ли турлича аффиксал морфемаларни бирлаштириб, суз форма­
си 
шаклида 
нутк 
бирлигига айланади, 
нутк бирлиги 
х,исобланади. Циёсланг: 
Богимизда гуллар усади
гапида бог, 
гул, ус лексемалари муайян аффиксал морфемаларни олиб, 
турлича вазифаларни бажариб келмокда1.
Проф. Ш.Рахматуллаев таъкидлаганидек, «лексема-асосий, 
бирламчи тил бирлиги булиб, тил курилишининг лугат бойли- 
гига мансуб, шунга кура лугат бирлиги, лексик бирлик деб хам 
юритилади».2
Лексема умумийлиги аслида тил умумийлигидан келиб чика- 
ди. Чунки тил нуткка нисбатан умумий булиб, унинг бирликлари 
хам уз-узидан, мантикан умумийлик сифатида вокеланади.
Хуллас,
1. Лексема тил бирлиги сифатида тайёрлиги, яхлитлиги ва 
жамият аъзолари 
учун умумийлиги, улар хотирасида мав- 
жудлиги билан узига хосдир.
2. Лексема ифода ва мазмун томонларнинг богликлигидан, 
бир бутунликдан 
ташкил топиб, муайян предметларни аташ, 
номлаш вазифасини бажаради.
3. Лексема фикр алмашиш жараёнида суз бирикмаси ва ran 
каби нутк .бирликлари учун материал вазифасини утайди.
4. Лексема нутк фаолиятида суз (суз формаси) сифатида 
вокеланиб, нутк бирлиги булиш имконига эга булади. У тил 
системасининг лексик бирлиги, лугат бойлиги хисобланади.
5. Лексеманинг тил бирлиги сифатидаги умумийлиги тил 
умумийлигидан келиб чикади. Чунки тил ва нутк диалектика- 
сида тил умумий, нутк эса хусусий хисобланади.
4. М одель
Тил бирлиги булган моделлар муайян колип, лисоний (лин­
гвистик) формула, тайёр курилма, андаза сифатида тилга хос­
лиги билан ажралиб туради.
1 Х-Неъматов,Р.Расулов.Уша асар, уша бет.
2 SH. Rahmatullayev. Hozirgi adabiy о’ zbek tili. Т., 2006, 22-bet.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ушбу моделлар - колиплар асосида лексемалар бирикади, 
лексемалар ва морфемалар бирикади, суз формалари, суз би- 
рикмалари, ran каби нутк бирликлари хосил булади. Аниги, 
«тил бирлиги хисобланадиган моделларга, асосан, суз ясалиши, 
суз бирикмаси ва ran курилишига оид булган мавхум колиплар, 
чизмалар киради».1
Демак, тил бирлиги булган моделлар турлича булиб, улар 
асосида юзага келган тил (нутк) бирликларининг мазмун 
жихати х,ам турлича булади. Масалан, суз бирикмалари модел- 
лари лексик-семантик боскичдаги номинациядан синтактик- 
коммуникатив боскичдаги номинацияни вужудга келтиради. 
Уз 
навбатида 
ran 
модели 
эса 
бирламчи 
синтактик- 
коммуникатив номинацияни, яъни маълум вокеа ёки вазият- 
нинг мураккаб атамасини хосил килади.
Масалан, [[от]+ [сифат]] ran модели маълум субъект ёки 
предметнинг бирор вазият билан боглик ситуатив белгига 
эгалик холати хакидаги фикрни англатишга хизмат килади. 
Киёсланг: 

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish