Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Михаил Васильевич Ломоносов
Буюк 
комусий 
олим 
М.В.Ломоносов 
(1711-1765) 
у

асарлари, грамматикага, нотикликка ва услубшуносликка оид 
тадкикотлари 
билан 
рус 
тилшунослигининг 
мустахкам 
пойдеворини куриб берди. У 1755 йилда рус тилининг биринчи 
грамматикасини - «Россия грамматикаси» асарини рус тилида 
эълон килди, яъни М.В. Ломоносовгача рус тили буйича эълон 
килинган ишлар айни тилда яратилмаган эди.
М.В.Ломоносовнинг жонли рус тили (сузлашув нутки) 
асосида яратилган грамматикаси жуда катта шухратга эга 
булди. Аникроги, ушбу асар рус тилшунослиги тараккиётида 
алохида мухим уринни эгаллади.
М.В.Ломоносов грамматикаси тасвирий - меъёрий - услубий 
грамматика булиб, рус тилининг дастлабки илмий (академик) 
грамматикаси хисобланади. Бу грамматика факат норматив 
грамматика булиб колмасдан, айни вактда, у рус тили хакида 
умумий, яхлит маълумот, тушунча берувчи грамматика хамдир.
М.В.Ломоносов грамматика хакида шундай дейди, «Грамма- 
тикасиз нотиклик маъносиз («утмас»), шеърият тумток, фалса-
www.ziyouz.com kutubxonasi


фа асоссиз, тарих ёкимсиз, хукук ишончсиздир».1
М.В.Ломоносовнинг «Россия грамматикаси» асари олти 
булимдан (насихатдан) иборат. Булар куйидагилар: 1. Суз 
хакида. 
2. Орфоэпия ва орфография хакида. 
3. Ном (от) 
хакида. 4. Феъл хакида. 5. Кумакчи (ёрдамчи) сузлар хакида. 6. 
Синтаксис хакида.
М.В.Ломоносов суз хакида фикр юритар экан, унинг инсон- 
ларга уз тушунчаларини ифодалаш учун, узгаларга хабар етка- 
зиш учун хизмат килишини тугри таъкидлайди. Хакикатан суз 
маъно англатиши билан, нарса, предмет, вокеа - ходисалар 
хакида хабар, тушунча бериши билан ижтимоий ахамиятга, 
«кувватга» эга булади.
У суз туркумлари муаммосига тухталиб, уларни саккизта деб 
белгилайди, яъни: от, олмош, феъл, сифатдош, равиш, предлог, 
богловчи, ундов. Ушбу суз туркумларининг нуткда кандай ва­
зифани бажаришини хам изохлайди. Масалан, ном (от) нарса- 
предметларни ифодалаш учун, олмош номлашни кискартириш 
учун, феъл эса харакат - холатни англатиш учун, богловчи ту- 
шунчаларимизнинг 
узаро 
богликлигини, 
алокадорлигини 
курсатиш учун хизмат килишини айтади.
Умуман олганда, М.В.Ломоносов грамматик системасининг 
марказида суз туркумлари хакидаги таълимот ётади. Суз тур­
кумлари мантикий-функционал асосда, юкорида курганимиздек, 
асосан, икки гурухга: мустакил сузлар ва ёрдамчи сузларга аж- 
ратилади. Мустакил сузлар-от, феъл, сифат ва сонлар булиб, 
улар объектив борликни акс эттиради. Ёрдамчи сузлар эса тил 
бирликларининг тежамкорлик принципига мувофик нуткий так- 
рорни кискартиради, такрордан куткаради. Демак, ёрдамчи 
сузлар, асосан, 
мустакил сузларни боглаш ёки уларни 
кискартириш учун хизмат килади.
М.В.Ломоносов рус илмий терминологиясининг бойишига, 
мукаммаллашишига катта хисса кушди. У рус тили асосида 
тушунарли, аник, она тили лугат таркибига асосланган илмий 
терминологияни ишлаб чикдики, бунга оид терминларнинг ак- 
сарияти хозирда хам уз кучини йукотгани йук. Масалан, п р е д-
1 М.В.Ломоносов Сочинения. М., 1987
www.ziyouz.com kutubxonasi


л о ж н ы й п а д е ж , з е м н а я о с ь , к и с л о т а , м а г н и т ­
н а я с т р е л к а , з а к о н д в и ж е н и я , м а я т н и к , ч е р ­
т ё ж , о п ы т , н а б л ю д е н и е , с е в е р н о е
с и я н и е ,
ч а с т и ц ы , я в л е н и е ва бошкалар.
М.В. Ломоносов узининг «Риторикага оид кискача кулланма» 
(1748) асарида ran назарияси хакида атрофлича маълумот бера­
ди. Шу билан рус синтаксисининг асосини яратади.
У «Россия тилидаги черков китобларининг нафи хакида» 
асарида уч стиль (услуб) хакидаги назарияни ривожлантир- 
ди. 
Олим рус адабий тилидаги сузларнинг маъноси, 
кулланиши, 
фаоллик 
даражаси, 
кандай 
уринларда 
ишлатилиши, 
эмоционал-экспрессив 
хусусиятлари 
кабиларни урганиб, мазкур тилдаги уч асосий услубни - 
ю кори, урта ва куйи услубларни ажратади.
Юкори услуб - славян - рус сузларидан тузилиб, бунда 
кахрамонлик касидалари, прозаик нутклар тузилади.
Урта услуб - рус тилида кулланадиган сузлар дан тузилиб, 
унда сахна асарлари, мактублар, хажвий асарлар ёзилади.
Куйи услуб - черков - славян тилида мутлако учрамайдиган 
русча 
сузлардан 
иборат 
булиб, 
у 
оркали 
комедия, 
эпиграммалар, ашулалар ва прозада эса мактублар хамда иш 
когозларц ёзилади.
Хуллас, М.В.Ломоносов уз тадкикотларида фонетика, суз 
ясалиши, морфология ва синтаксис сохаларига оид рус тили 
материалларини кузатиш ва умумлаштиришга асосланган 
эмпирик методга катьий амал килади.
Жонли рус тилига асосланган М.В.Ломоносов грамматикаси 
жуда катта шон - шухратга эга булиб, А.Востоковнинг «Рус 
грамматикаси» асаригача булган даврда - деярли 80 йил рус 
тилининг асосий, етакчи грамматикаси вазифасини утади.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish