Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

бор-бол; бор-бир; бор-тор
ва бошкалар. Шу- 
нингдек, хар бир фонема нутк бирлиги - товуш булиш имко-
1 Кар:Ю.С.Степанов.Основы общего языкознания. - М., 1975, 63-71 бетлар. 
Х-А.Жамолхонов. Хочирги узбек адабий тили. 1-кисм. -Т., 2004, 22-30 бетлар.
2 С.Усмонов.Уша асар, 127-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


ниятига эга. Киёсланг: 
у - тун, туш, тут, туз, тур; о-ол, от,
ош, ой, она, ота
ва бошкалар.
Демак, фонеманинг товушга, товушнинг фонемага утиши 
мантикий - зарурий жараён булиб, тил ва нутк диалектикаси- 
нинг фонема ва товуш оркали вокеланишидир.
Фонема ва товуш нисбий бутунлик, нисбий яхлитлик сифа­
тида тил ва нуткда, айтилганидек, ижтимоий вазифа бажаради.
Фикримизча, тарихий - этимологик жихатдан товуш бир- 
ламчи. Чунки у талаффуз килиниш ва эшитилиш жараёни би­
лан боглик, яъни дастлаб нутк - нутк товушлари пайдо булган
нутк юзага келган. Товушнинг фонема сифатида бахоланиши 
эса иккиламчи булиб, жамият тараккиётининг - тил (нутк) 
тараккиётининг муайян даврида, кейинги боскичларида юзага 
келган, «яратилган».
Хуллас, товуш нутк бирлиги сифатида нуткий фаолиятни, 
нуткий жараённи таъминловчи моддий бирликдир.
Шундай килиб,
1. Товуш - нутк бирлиги, фонеманинг нуткдаги вокеланиши, 
харакати, унинг моддий асоси.
2. Товуш - хусусийлик сифатида физик, акустик, физиоло­
гик ва лисоний (лингвистик) белгиларга эга.
3. Товуш - тил (нутк) бирликларининг (морфема, лексема, 
сузларнинг) моддий кобиги, ифода томони сифатида муайян 
предмет билан богланади.
4. Товуш фонеманинг вокеланиши сифатида муайян бирлик­
ларни фонетик-семантик жихатдан фарклайди, ижтимоий вази­
фа бажаради, ижтимоий ахамиятга эга булади.
5. ХаР бир товуш фонема булиш кобилиятига эга. Товуш фо­
немага, фонема товушга утиб туради.
6. Товуш тарихий - этимологик 
келиб чикиши, пайдо 
булиши жихатидан бирламчи, фонема-иккиламчи.
2. Суз
Нутк бирлиги булган суз (суз формаси) нутк фаолияти билан 
бевосита богланади, нутк жараёнида вокеланади. Шунга кура у
www.ziyouz.com kutubxonasi


нутк бирлиги, нутк «бойлиги» хисобланади. Аслида суз (суз 
формаси) нутк бирлиги булган товушдан - товуш комплекси- 
дан иборат ижтимоий белгидир. Суз (суз формаси) реал бирлик, 
хусусийлик, аниклик сифатида мавжуд булади. Бошкача айт­
ганда, «Лексема - тил бирлиги тайёр ва турлича имкониятлар 
мажмуаси булса, суз унинг вокеланиши, руёбга чикиши, аник 
шакл, мазмун ва вазифа кашф этган моддий куринишидир. Х,ар 
бир лексема нуткда муайян суз сифатида намоён булади».1
Демак, 
лексема 
ва 
суз 
умумийлик 
ва 
хусусийлик 
диалектикаси билан богланган булиб, суз хусусийлик сифатида 
умумийликнинг - лексеманинг амалдаги куриниши, харакати, 
муайян вазифа бажаришидир.
Шундай килиб, тил бирликлари булган лексемаларнинг «... 
нуткда вокеланган аник шакл, мазмун ва вазифага эга 
куринишига суз дейилади».2
Хулоса шуки, лексема ва суз муносабати аслида тил ва нутк 
богликлигининг, 
узаро 
алокадорлигининг 
муайян 
бирликлардаги аник куриниши, тасдигидир.
Нутк бирлиги булган суз, айтилганидек, товушдан ташкил 
топган ижтимоий - индивидуал белги булиб, шунга кура у 
моддийлиги билан - даставвал товуш томони (перцептив 
вазифаси) билан ажралиб туради.
Сузнинг нутк фаолиятидаги асосий вазифаси атама- 
номинатив вазифа булиб, у объектив борликдаги турлича 
муайян нарса-предметлар, вокеа-ходисалар, харакат-холатлар, 
белги-хусусиятлар билан богланади, уларни ифода этади, 
англатади, улар хакида муайян маъно, тушунча беради. Айни 
вактда суз жамият аъзолари хотирасида мухрланиб, улар 
томонидан бир хилда кабул килинади, бир хилда тушунилади. 
У гапда, матнда кайд этилиб, кузатишда берилади.
Маълум булдики, суз товуш томонига (перцептив вазифаси), 
атамалик хусусиятига (номинатив вазифаси) хамда маъно, 
тушунча ифодалашига (сигнификатив вазифаси) кура нутк 
бирлиги сифатида мукаммаллиги, фонема (товуш) ва морфема
1 Х-Неъматов, Р.Расулов.Уша асар, 47-бет.
2 Х-Неъматов, Р.Расулов.Уша асар,уша бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


каби тил бирликларини уз таркибига олиши, коммуникатив 
жараёнда етакчилик килиши билан ажралиб туради, мухим 
саналади.
Шунингдек, суз товуш ва маънога эга булишидан, 
у

таркибига фонема ва морфема каби алохида тил бирликларини 
олишидан 
ташкари 
у 
гапнинг 
вазифаси 
булган 
фикр 
ифодалашни хам бажаради. Суз ran булиб кела олади. Сузга 
хос бу хусусият, айникса, феълларда кузатилади. Ь^иёсланг: 

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish