Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Аюб Гуломов
Аюб Еуломов (1914-1986) узбек тилшунослигининг атокли 
вакили булиб, фанимизнинг катор сохалари - фонетика, 
морфология, суз ясалиши, синтаксис ва лексикография буйича 
асарлар яратган, тилшунослигимиз тараккиётига катта хисса 
кушган устоз олимдир.
Аюб Гуломов Тошкентда тугилди. 
1936 йилда кечки 
педагогика институтининг 
тил ва адабиёт факультетини 
тугатди. 1940 йилда профессор А.К.Боровков рахбарлигида 
«Узбек тилида аникловчилар» мавзусида номзодлик, 1957 
йилда 
Москвада 
«Узбек 
тилида 
тарихий 
суз 
ясалиш 
масалалари» мавзусида докторлик диссертациясини ёклади.
Аюб Гуломовнинг лисоний карашлари, асосан, куйидаги 
асарларда 
уз 
ифодасини 
топган: 
1. 
«Узбек 
тилида 
аникловчилар» (1940). 2. «Узбек тилида келишиклар» (1941). 3. 
«Узбек тилида куплик категорияси»(1944) 4. «Узбек тилида 
ургу» (1947). 5. «Содда ran синтаксиси» (1948). 6. «Узбек 
тилида суз ясаш усуллари» (1949). 7. «Феъл» (1954). 8. «Содда 
гап» (1955). 9. «Хозирги узбек адабий тили. Синтаксис» 
(хамкор, 1965, 2-нашри). 10. «Узбек тили грамматикаси» (I том. 
Морфология, хамкор, 1975). 11. «Узбек тили морфем лугати» 
(хамкор, 1973) ва бодщалар.
Аюб Гуломов уткир хотира эгаси ва етук нотик - маърузачи 
сифатида тингловчиларга, талабаларга лисоний ходисалар 
хакида аник, мантикли, фактларга бой маълумотлар, илмий- 
амалий асосланган фикрларни бера оларди. У назарий 
жихатдан хам мукаммал булиб, тил ходисаларини чукур ва 
пухта тахлил кила олиши ва улардан ишонарли, асосли 
хулосалар чикара олиши билан ажралиб турарди. Албатта, 
буларнинг асосида, биринчи навбатда, унинг тил назариясидан 
кенг ва хар томонлама билимга эгалиги хамда назарий 
йуналишда катта тайёргарлик мактабини 
у т а г а н л и г и
куриниб 
турарди. Жумладан, олим «Узбек тилида ургу» асарида 
«академик В.В.Радловнинг туркий тиллар да ургунинг семантик 
ва грамматик функцияга 
эга эмаслиги хакидаги фикрига 
эътироз билдириб, ургунинг суз маъноларини, грамматик
www.ziyouz.com kutubxonasi


холатларни дифференциация килишдаги ролини курсатади».1 
Тилимиздаги ургунинг суз ва мантик ургуси каби турларга 
булкниши, уларнинг нуткдаги урни» вазифаси ва бошкалар 
пухта ёритиб берилади.
Аюб Гуломов морфемика масалаларига хам алохида эътибор 
бериб, узбек тилшунослиги га сузнинг энг кичик маъноли 
кисмларини англатиш учун хизмат киладиган морфемика 
терминини олиб кирди ва у хакда маълумот берди. Масалан, 
«Морфемика сузнинг энг кичик маъноли кисмлари хакидаги 
таълимотдир. Бу кичик кисмлар морфемалардир. Бу морфе- 
малар турли куринишларга хам эга булади. Масалан, и ш л а 
сузидаги -ла элемента х а й д а сузида - да морфемасида келган 
(лекин х а й - х а й л а феълида яна -л а тусида кулланган), 
хозир ажралмайдиган 
у н д а сузида хам аслида шу -д а 
аффикси бор (ун - овоз). Бу -л а ва -д а куринишлари умумий 
тарзда морфема дейилади. Бунинг хар бир куриниши эса морф 
саналади. Демак, морфема морфларнинг йигиндисидир. Бу тур­
ли куринишдаги кисмлар, морфлар, бир-бирига нисбатан алло- 
морфлар саналади»2
Узбек тилшунослигининг долзарб муаммоларидан бири суз 
ясалиши масаласидир. Олим ишларида ушбу масалага хам 
алохида эътибор беради ва шу йуналишда салмокли моногра-. 
фик тадкикотлар яратади. У узбек тилшунослигида биринчи 
булиб, суз ясалиши масаласини жиддий муаммо сифатида 
«кутариб», уни фонетика, морфология ва бошка сохалар каби 
алохида булим сифатида ажратади ва ёритади. Бошкача айтган- 
да, «Узбек тилшунослигида суз ясалиши булимининг шаклла­
ниши, бу булимга дойр атамалар тизимининг изга солинишида 
профессор Аюб Гуломовнинг хизмати катта булди»3.
Муаллиф узбек тилидаги суз ясалишининг бешта турини 
кайд этади. Булар: 1. Морфологик, 2. Синтактик, 3. Лексик. 4. 
Семантик. 5. Фонетик усуллардир. Демак, ушбу усуллардан -
1 Х-Узоков Узбек тилшунослари,- Т, 1972. 104-бет.
2 Узбек тили грамматикаси 1-том -Т., 1975, 11-бет.
3 А.Нурмонов Уша асар, 197-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


айтилганлардан суз ясалиши хакикатан х,ам алохида, узига хос 
соха эканлиги келиб чикади.
Аюб Гуломов узбек тили синтаксисига оид ходисаларни хам 
илмий асосда атрофлича урганиш масаласига жиддий ёндашди. 
Аникроги, синтактик сатх бирликларини Европа тилшунос­
лигининг ютуклари асосида чукур урганиш хам ушбу олимнинг 
номи билан богликдир. У «Узбек тилида аникловчилар» 
мавзусидаги номзодлик диссертацияси хамда бу диссертация 
асосида майдонга келган худди шу номдаги рисоласи, «Узбек 
тилида суз тартиби», «Содда гап» каби ишлари билан узбек 
илмий синтаксисиснинг пойдеворини яратди.1
Айникса, олимнинг хамкорликда яратган «Хозирги узбек 
адабий тили. Синтаксис» асари шу сохадаги дастлабки дарслик 
булиб, шу кунгача уз ахамиятини йукотмаган фундаментал 
тадкикот хисобланади. Асарда синтаксис хамда суз бирикмаси, 
гап, гапларнинг тузилиши ва максадга кура турлари, содда гап
гап булаклари, кушма гап, уларнинг турлари ва бошкалар 
хакида мукаммал маълумот берилади. «Китобнинг вазифаси, -
дейди муаллиф, узбек адабий тили синтаксисининг хозирги 
холатини 
хамда 
шу 
ходисаларнинг 
усиш 
жараёнини 
курсатишдир».2 
Хакикатан, 
ишда 
узбек 
адабий 
тили 
синтаксисининг 

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish