Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Мустахкамлаш учун саволлар:
1. М. В. Ломоносов ким, унинг “Рус грамматикаси” асари 
кандай 
грамматика?
2. М. В. Ломоносов грамматика хакида нима дейди?
www.ziyouz.com kutubxonasi


3. 
М. В. Ломоносов рус тилидаги кандай услубларни 
фарклади?
Асосий тушунчалар:
1. 
Россия грамматикаси - рус тилининг биринчи илмий 
грамматикаси булиб, унда суз, орфоэпия, орфография, от, феъл, 
кумакчи ва синтаксис масалалари хакида маълумот берилади.
2. 
Уч услуб (стиль) 
хд ки д аги
назария - юкори, урта ва куйи 
услублар хамда 
уларнинг хар бирига хос хусусиятлар 
хакидаги фикрлар.
Адабиётлар:
1.Я.В.Лоя. История лингвистических учений.- М., 1968.
2 .
В.В.Виноградов. История русских лингвистических уче­
ний.- М., 1978.
3. Н.А.Кондрашов. История лингвистических учений.- М., 
1979.
www.ziyouz.com kutubxonasi


IV. 
КОМ ПАРАТИВИСТИКА 
(киёсий - тарихий тилшунослик)
XVIII асргача тил узгармас ходиса деб хисобланган. Айнан 
мана шу асрдан бошлаб, тилга бундай караш узгарди, яъни
XVIII асрнинг диккатга сазовор энг катта хизмати шундаки, у 
тилга узгарувчи, ривожланувчи ходиса сифатида бахо берди. 
Аникроги, ушбу даврда Шарль де Брос, Жан-Жак Руссо, Мон- 
боддо, Адам Смит, Пристли, Гердер ва бошкалар тилларнинг 
тарихий тараккиёти гоясини куллаб, уни ривожлантирдилар.
XIX асрнинг бошларига келиб, тилшуносликка алохида фан 
сифатида караш гояси катьий туе олди, яъни XIX асрнинг 
биринчи чорагида тилшуносликда фактларни йигиш, уларга 
эътибор бериш гоясидан киёсий-тарихий гояга-нуктаи назарга 
бурилиш, утиш юз берди. Албатта, XIX асрнинг бошларига 
келиб, нуктаи назарларнинг узгаришига лисоний кузатишлар
бу кузатишлардан келиб чиккан муайян жиддий фикрлар сабаб 
булди. Аникроги, XIX асрдан анча олдин айрим тиллар 
уртасида ухшашлик борлиги аниклансада, аммо узок вактлар 
давомида ушбу ухшашликнинг сабаблари илмий жихатдан 
ёритиб 
берилмади, 
олимлар 
ухшашлик 
сабабларини 
тушунтириб бера олмади. XIX асрнинг бошларига келиб, турли 
мамлакатлардаги айрим тилшунослар деярли бир вактда бир 
канча тиллар уртасидаги систематик ухшашликни факатгина 
уларнинг кариндошлиги билан - бир умумий кадимий 
боботилдан келиб чикканлиги билан, кейинчалик эса хар бири 
алохида, мустакил ривожланганлиги билангина тушунтириш 
мумкин, деган хулосага келишди. Шунингдек, тиллар уртасида 
ухшашлик мавжудлиги гоясининг майдонга келишида фанга 
тарихий ёндашиш юзага келганлиги - тил ходисалари 
тарихийлик 
жихатидан 
изохлана 
бошланганлиги 
билан, 
тилшуносликка романтизм гояларининг таъсири, яъни жонли 
тилларнинг 

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish