Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Мирзо 
Меэдихон
Алишер Навоийнинг дунёвий ахамиятга эга булган улкан 
илмий ва адабий меросини урганиш-лисоний йуналишда у 
яратган асарларни тахлил килиш-сузларга, суз маъноларига 
эътибор бериш, уларни изохлаш, маънавий камровини, матндаги 
кувватини очиб бериш, узга тилларга таржима килиш кабилар,
XV 
асрдан 
бошлаб, 
филологик 
тадкикотларнинг 
лексикографик ишларнинг асосий максади, вазифаси булиб 
колди. Шунга кура, айникса, ушбу даврдан бошлаб, куплаб 
лугатлар яратила бошландики, бу лугатлар ичида Эрон шохи 
Нодир 
шохнинг 
котиби,сарой 
тарихчиси 
астрободлик 
Низомиддин Мухаммад Хрди ал Хусайни ас Сафавийнинг -
Мирзо Мехдихоннинг (XVIII) «Санглох» (1760) лугати узининг 
хар томонлама мукаммаллиги, 
пухталиги, катта салмокка 
эгалиги билан етакчилик килади. Бошкача айтганда, «Санглох» 
жуда катта хажмдаги манба булиб, у 6131 та лугат маколани уз 
ичига 
олади. Лугат маколаларнинг бош сузлари хамма суз 
туркумларидан ташкил топган. Феъллар инфинитив формада, 
колган хамма суз туркумлари бирлик сон ва бош келишикда 
келади. Сузлар харакатларсиз булсада, аммо уларнинг тугри 
укилиши учун фонетик кайдлар бериб 
борилади. Кискача 
айтганда, лугат маколаларнинг кенглиги, суз 
формаларини 
лугат макола ичида кайд этилиши ва уларнинг маъноларини 
мумкин кадар 
тула ва мисоллар билан бериш жихатидан 
«Санглох» Навоий асарларига тузилган бошка лугатлардан 
бекиёс даражада устун туради2.
Ушбу асарнинг узига хос яна бир жихати шундаки, айни 
лугатга «Мабони ул - лугат, яъни сарфи ва нах,ви лугати
1 Кар: А.Нурмонов. Уша асар, 93-бет.
2 Б.Хасанов. Жавохир хазиналари. -Т., 1989, 36-,38-, 45-бетлар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


чигатой» номли эски узбек тилининг грамматикасига оид 
тадкикот хам киритилган.
Маълум булдики, Мирзо Мехдихоннинг «Санглох» асарида 
хам лексикология га, лексикографияга ва грамматикага 
оид 
масалалар юзасидан кенг фикр юритилади. Асарнинг лугат 
кисми, асосан Навоий асарларидаги, шунингдек, 
Лутфий, 
Бобур, Х,Усайн Мирзо, Саййид Хасан, Бухорий ва бошкалар 
ижодидаги 
тушунилиши кийин булган сузлар изохига, 
уларнинг форс тилига таржима килинишига каратилгандир1.
Асарга кушимча киритилган «Мабони ул - лугат» икки 
кисмдан: мукадцима ва тарсиф (фамматика) дан иборат.
«Мукаддима»да асарнинг ёзилиш сабаблари берилади. Иш- 
нинг тарсиф-фамматикаси эса олти булимни уз ичига олади. 
Ушбу булимларда феъл - феълнинг турли нисбат шаклларининг 
келиши, феъл замонлари, феълнинг функционал шакллари (си- 
фатдош, равишдош), феъл майллари, феълларнинг ясалиши, 
аффикслар олиши, олмошлар, уларнинг турлари, кушимчалар, 
кумакчи феъллар, сузлар имлоси ва бошкалар хакида фикр 
юритилади.2
Мирзо Мехдихон узбек тилининг морфологиясига тухталар 
экан, у бешта келишик шаклини кайд этади. Булар: 1. К,араткич 
келишиги (-нинг). 2. Тушум келишиги (-ни, -н). 3. Жуналиш ке- 
лишиги (-ка, -га, -га). 4. Чикиш келишиги (-дан). 5. Урин-пайт 
келишиги (-да).
Мехдихон, 
шунингдек, 
эгалик 
кушимчалари, 
сонлар- 
уларнинг турлари: тартиб (-нчи, - инчи), жамловчи (-ов, -овла, - 
лон) -биров, икков, учовла, уччовлон, таксим сонлар (-ар, -ин) - 
юзар, бирин хакида, олмошлар-кишилик (ман, сан, биз, сиз), 
курсатиш: (бу, ул, шул, ушал, мун, анлар, алар), кумакчилар 
(учун, ила, илан, билан, бирла, бирлан) хамда фонетик 
ходисалар (элизия-буюн-буйни, огиз-огзи) хакида маълумот 
беради.
1 Кар:С.Усмонов.Уша асар, 55-бет.Б.Хасанов. Уша асар, 38-бет.
2 Э.Умаров. Грамматика староузбекского 
языка. «Мабони ул-лугат» Мирзы 
Мехдихана. АКДТ. 1967,6-8 бетлар. Кар: А.Нурмонов.Уша асар, 106-107 бетлар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Мирзо Мехдихон, юкорида айтилганларга кура, асарини 
узбек тилининг биринчи илмий грамматикаси деб атайди.1

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish