Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги мирзо улугбек номидагиузбекистон миллий



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/72
Sana25.02.2022
Hajmi1,27 Mb.
#302542
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   72
Bog'liq
З.М. Мухамедова Биоэтика

37
 
бу янадакаттикрок нормадир), аммо «Нюрнберг кодекси» узининг асосий модел 
функциясини хозиргача саклаб келмокда. (1) 
Кейинчалик «Хабардорликка асосланган розилик» тушунчаси 
АКШ
суд иш 
юритуви амалиётида нотугридаволаш окибатихар етказилган зиённи коплаш 
тугрисидагиишлар билан богликхоллардакулланила бошланди. 50 – 60-
йиллардаinformedconsent атамасининг узи ва унга мос тарзда бемор тиббий 
даволашга розилик беришидан олдин врачнинг тиббий аралашиш таваккаллари, 
даволашнинг мукобил шакллари тугрисидан унга ахборот бериш мажбурияти 
кабул килинди. Агар 50-йилларда ахборот профессионал хусусиятга эга булса, 70-
йилларда ахборот учун «беморга йуналтирилган» мезон (patient — oriented) жорий 
этилди. Мазкур мезонга кура, ахборот хаммага тушунарли шаклда берилиши, 
даволаш максадини, таваккални ва таклиф этилаётган даволаш усулининг мавжуд 
мукобилларини тавсифлаши лозим. 
АКШ
суд амалиётида хабардорликка 
асосланган 
розилик 
хозирги 
вактда 
врач 
беморга 
кандай 
ва 
кай 
даражадагамхурлик килганлигининг хукукий мезони хисобланади. Хабардорликка 
асосланган розилик принципига беморни хукукий химоя килишнинг узок вакт 
кидирилган ва нихоят топилган шакли деб караш мумкин. У врач - бемор 
муносабатларидагиазалий табиий ва амалдагитенгсизликни бартараф этади. Зотан, 
тиббиёт сохасидан махсус билимларга эга булмаган бемор врачга карамликка 
махкумдир. Бу тенгсизлик натижасидан бемор таваккал килади ва уз соглиги, 
хаёти ва кадр -кимматини врач кулига ишониб топширади. Бошка томондан, врач 
хам таваккал килади, чунки у даволаш жараёнида хатога йул куйиш эхтимоли, 
яъни «врач хатосидан кафолатланмаган. Хукукий жихатдан бу эхтиётсизлик ва 
совукконлик булмаган такдирда жазога тортилмайдиган янглишиш ёки «врачнинг 
жавобгарлигини енгиллаштирувчи холат» деб аталади. 
Беморни тулаконли хукукий химоя билан таъминлаш мазкур «табиий 
тенгсизликни бартараф этишнинг узига хос усулидир. Унинг асосий шаклларига 
куйидагилар киради: тиббий аралашишга розилик бериш ва ун дан воз кечиш 
хукуки; беморнинг уз соглигихакида ахборот олиш хукуки; врач ва даволаш 
муассасасининг мазкур хукукни таъминлаш мажбурияти. 
Бир неча ун йил мукаддамврач ва бемор муносабатларида «Патернализм» 
Европа ва Америка цивилизацияси учун анъанавий идеал хисобланар эди. Бу 
«Оталарча гамхурлик» модели врачнинг бемор холатини муфассал урганишини, 
хар бир муайян холат учун огрик ва унинг сабабларини бартараф этишга 
йуналтирилган даволаш усулини тайинлашини назарда тутарди. Мулжалланаётган 
аралашишга беморнинг розилиги врач танлаган даволаш усуллари билан 
белгиланарди. 
Тиббиёт фанихар содир булган, инсон хаётига таъсир курсатиш ва уни 
бошкариш сохасидан мутлако янги имкониятлар яратган инкилобий узгаришлар 
XX асрнинг иккинчи ярмида патернализм принципидпн чекинишга олиб келган 
сабаблардан бири булди. Бу чекиниш 
АКШ
да айникса енгил кечди, чунки бу ерда 
тиббий хизмат курсатишга юридик хукук мавжуд булмаган ва ханузгача мавжуд 
эмас, яъни согликни саклаш хукуки давлат томонидан кафолатланмайди (инсон 
хаётига каттик хавф тугилган фавкулодда холлар бундан мустасно). 
Узини-узи текшириш учун саволлар 
1.
Халкаро хамжамиятнинг ахлокий - тиббий карашлари ва ахлокий 



Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish