Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов


-расм. (А) Надвигларнинг буйлама кесмаси



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

1-расм. (А) Надвигларнинг буйлама кесмаси
(С.С.Кузнецов буйича).
(Б) Х,исор тогида надвиглар туфайли куэсталар
рельефииииг шаклланиши (А.Низомов буйича).
Энг баланд ва узун куэсталар Кавказ тизмасининг шимоли 
гарбида, шаркда Терек дарёси билан, Гарбда Белая дарёси 
оралигида жойлашган булиб, у бир неча йуналишлардан 
иборат (Шубаев, 1976,300-6.). Бу ерда дастлабки куэста релье­
фи тог олди кутарилмалари-кирлар тарзида намоён булади.
20


Иккинчи цатор 1400 м.га кутарилган тог рельефини ташкил 
этган х,олда учинчи катор куэсталар рельефи денгиз юзасидан 
3480 м.га кдцар кутарилган баланд тоглардан иборат.
Крим тогларининг шимолий ён багирларида шаклланган 
кусталарнинг тик кутарилган олд кисми 340, х,атто 720 м.га 
кдцар булган кояларни ташкил этади.
Сирт. 
Туркий узакдан иборат тушунча булиб, узбек хащ
табиий географик термииидир. Сирт атамаси тапщарида, орка 
кисмида деган мазмун беради. Улар асосан надвиглариинг 
орка кисмини ташкил этади. Шу боисдан сирт деганда 
Тяншань тогларидаги каби 3500-4000 м балаидликда жойлаш- 
ган усти текис, билинар-б илинмас тулхдинсимон тарзда 
ривожланган кия майдонларии ташкил этувчи ялангликлар 
тушунилади. Сиртлар тогларнинг мезозой эрасида пасайган 
ва текисланган х,амда кейинчалик кайта кутарилган к;олдощ- 
ларидир. ХисоР тизмасида сиртлар юзасини юра даврига хос 
охактошлар ташкил этганлиги учун ута кучли карстланган. 
Катта майдоилар карст дахдналари, водийлари, угщонлари, 
горлар билан к,опланган ва ялпи каррланган далаларни 
ташкил этади. Сиртлар буйлаб кисман альп утлокдари 
ривожланган х,олда икдими салк;ин, ёзи кис^а, киши давомли, 
серёгин (800-1000 мм дан зиёд) эканлигини курамиз. Шу 
боисдан сиртлардан ёзги утлокдар сифатида фойдаланилади.
Каньон 
- испан тилида «Капоп» «дара» деган маънони 
беради. Узбек халк; табиий географик терминларида «танги»,
- деб хам аталади*. Каньонлар гарчанд узан эрозияси туфайли 
шакллансада, унинг асосан тектоник харакатлар йуналишига 
монанд шаклланган ёрикдар чизиги буйлаб ок;ар сувлар 
таъсирида юзага келишини курамиз. Каньонлар Узбекистон-
’ Арабистон чулларида тангиларни эслатувчи, вактинча окэр сув таъсирида шаклланган, тор, ен 
бапфлари тик шаклланган рельеф иформалари учраЦди. Уларнинг тубида ен багирлардан 
кулаб тушган епдазиклар бетартиб сочилган холда^ террасалар аник к^зга ташланмайди Бундай 
рельеф куршшшлари араб тилида «вади» деб аталади (Геологичесгай словарь М.Г.Н.Т. 1955. 
стр 107). Араб тилидаги «вади» тушунчаси Узбек талига кириб келиб, бир мунча узгарган 
хрлда «водий» шаклини олган булиши мумкин. Аммо «вади» атамаси «водий» рельефининг 
табиий геофафик хуссиятларини очнб бера олмайди.
21


нинг Х,исор, Зарафшон, Туркистон, Нурота, гарбий Тянь- 
Шань тогларида кенг таркалган рельеф формаларидир. 
Каньон-тангилар айрим жойларда кенглиги 5-10 м булган 
холда, чукурлиги 150-200 м, давомийлиги бир неча км. ларни 
ташкил этади ва тагидан сув окади.
Гейзерлар 
- тектоник ёрикдар буйлаб, ернинг куйи кат- 
ламларнда мавжуд булган хдроратли ер ости сувларининг 
юзага уктин-уктин отнлиб туриши, фавворалар косил кили- 
шидир.
Гейза - испан тилидан олинган суз булиб, мавж урмок 
деган мазмун беради. Гейзерларнинг географик таркалиши 
вулканли улкаларга тугри келади. Чунки бундай улкаларда 
саёз магма учокдари узига хос геотермик ва гидрогеологик 
шароит яратади. Шу боисдан гейзерлар уктин-уктия отилиб 
чикиб туради.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish