Узбекистон Республикаси Олий ва ¤рта махсус таълим Вазирлиги



Download 1,71 Mb.
bet46/113
Sana19.02.2022
Hajmi1,71 Mb.
#458881
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   113
Bog'liq
Iqtisodiy Informatika

Windows 2000 системасида дискларни форматлаштиришнинг икки хил усули мавжуд. Биринчи усулни ишлатганда диск белгиси бўлган папка очилади (масалан, Менинг компьютерим папкаси) ва сичқонча кўрсатгичини диск белгисига олиб келиб, у билан сичқончанинг ўнг тугмачаси билан туртилади. Кейин эса пайдо бўлган менюдан Форматлаштириш (Форматировать) буйруғи танлаб олинади. Иккинчи усулда эса Йўл кўрсатувчи (Проводник, Explorer) очилиб, Ҳамма папкалар (Все папки) панелидаги диск белгисини ўнг тугмача билан туртиш усули ишлатилади. Бунда ҳам Форматлаштириш суҳбатли ойнаси очилади. Ушбу суҳбатли ойнаси опцияларига тушунтириш бериб кетамиз:
Ҳажми (Емкость) - бунинг ёрдамида дискнинг талаб қилинаётган керакли маълумот ёзиш ҳажмини танлаб оламиз.
Файл системаси (Файловая система) - Машина сўз разряди танлаб олинади (Яхшиси FAT ни ишлатинг).
Кластер катталиги (Размер кластера) - Кластернинг катталиги танлаб олинади.
Фақатгина системавий файлларни кўчириш (Только перенос системных файлов) - форматлаштирилган дискетга системавий файлларни кўчириш опцияси. Бунда дискетта системавий (яъни системавий файлларнигина ёзиш мумкин бўлган диск) бўлиб қолади.
Том белгиси (Метка тома) - агар дискетингизга белги қўйиш лозим бўлса, экранда кўрсатиладиган дарчада уни киритинг, акс холда у белгисиз деб тушунилади. Ҳар қандай дискет ўн битта символдан иборат бўлган ўз белгисига эга бўлиши мумкин. Белгини форматлаштириш жараёнида ёки ундан кейин ҳам бериш ёки ўзгартириш мумкин. Дискка белги (метка) қўйиш учун сичқонча кўрсатгичини объектга олиб келиш ва ўнг клавишасини босиш лозим. Кейин эса очилган контекст менюдан Хусусият (Свойства) буйруғини танлаш керак. Бунда экранга диск хусусиятларини акс эттирувчи ойна чиқади. Унинг Белги (Метка) номли ойначасидан фойдаланиб, керакли ишларни бажаришингиз мумкин.
Форматлаштириш усуллари (Способы форматирования) -бунда қайси усул билан форматлаштириш кераклиги танлаб олинади.

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish