Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


X а р а н г: Общая теория государства и права. Академический курс в 2 -х томах. П од ред



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet418/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   414   415   416   417   418   419   420   421   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

1 X а р а н г: Общая теория государства и права. Академический курс в 2 -х томах. П од ред. 
проф. М .Н . Марченко. Том 2. Теория права. — М.: «Зерцало», 1998. С. 328—329.
436


XVIII Б О Б . ХУКУК НОРМАЛАРИНИ ШАРХЛАШ
Бунине учун щуйидаги махсус цоидалардан фойдаланилади: 
биринчидан,
умумий ва махсус нормаларнинг алокддорлиги (махсус 
хонунлар муайян фактга тегишли умумий к,онун харакатлар и н и бекор 
хилади, яъни махсус крнун нормалари мавжуд булган такдирда, уму­
мий крнун нормалари кулланилмасдан, махсус крнун нормалари кулла- 
нилади. Демак, махсус нормалар умумий нормаларнинг харакат фао- 
лиятини чеклайди);
иккинчидан,
хавола этувчи моддаларнинг алокддорлиги (хавола этув- 
чи моддалар шархланаётган модцаларни аникдаиггириш учун мулжал- 
ланган ёки мазкур норманинг мохиятини ёритиш учун хавола этилаёт- 
ган моддаларга мурожаат хил и над и);
учинчидан,
агар турли органлар томонидан чихарилган ХУКУКДЙ 
нормаларнинг харама-харшилиги анихланса, юхори турувчи органлар 
томонидан хабул хилинган нормага асосланиш лозим;
туртинчидан,
агар бир хил юридик кучга эга булган икки норма­
нинг бир-бирига зидлиги анихланса, у холда норма хабул хилинган 
вахт эътиборга олинади ва кейинги хабул хилинган нормага асосла- 
ниши лозим.
Тарихий-сиёсий шархдаш усулида хонун чикдрувчи идора белгила- 
ган хар бир норманинг махсади ва маъносини анихрох тушуниб олиш 
учун, шархланаётган норма хабул кдлинаётган пайтда юзага келган 
ижтимоий-сиёсий шароит инобатга олинади.
Тарихий-сиёсий усулда шархлашда татбих этилаётган хУХУХий нор­
манинг мазмуни хандай тарихий шароитда, давлатнинг хайси органи 
томонидан, хандай махсадда хабул хилинганлиги анихланади. Маса- 
лан, Узбекистон Республикаси Конституциясининг 1992 йил 8 декабрда 
Хабул хилинган тахририда 89-модцанинг мазмуни хуйидагича эди: 
«Узбекистон Республикасининг Президенти Узбекистон Республика- 
сида давлат ва ижро хокимият бошлигидир. Узбекистон Республикаси 
Президенти айни вахтда Вазирлар Махкамасининг Раиси хисоблана- 
ди». Ушбу хоида Узбекистоннинг мустахиллигини мустахкамлаш, утиш 
даврида мамлакатда ижтимоий, ихтисодий, сиёсий бархарорликни, 
фухаролар тинчлиги ва фаровонлигини таъминлашда мустахкам замин 
булди.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   414   415   416   417   418   419   420   421   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish