Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


XIV Б О Б . ХУКУ КИЙ МУНОСАБАТЛАР



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet319/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   315   316   317   318   319   320   321   322   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

338


XIV Б О Б . ХУКУ КИЙ МУНОСАБАТЛАР
лаёк,атига эгалигидан ташкдри тегишли юридик факт мавжуд булиши 
лозим. Бу юридик факт — унинг кириш имтихонларини муваффахият- 
ли топшириши, танловдан утиши ва буй рук, билан укув муассасасига 
Хабул кдтинишидир. Ана шундагина талаба билан укув юрти маъмури- 
яти уртасида хукухий муносабат келиб чихали.
Юридик фактлар хукух нормаларида назарда тутилади, мустахкам- 
ланади. Масалан, никохни ФХДЁ (ЗАГС) идораларида руйхатдан утка- 
зиш факти — юридик фактдир, чунки бу холат Фухаролик кодекси ва 
Оила кодексида мустахкамланган. Айни вакдда, масжидда хам никох 
ухиш фактлари (урф-одати) мавжуд. Бирок, бу факт крнунда назарда 
тутилмаган. Шу боис у юридик факт була олмайди.
Юридик фактлар хилма-хилдир, улар мохиятан бир неча турларга 
булинади. Юридик фактлар улар келтириб чикдрадиган хукухий охибат- 
ларга хараб: хуцуцни яратувчи, у&цуцни узгартирувчи
ва ууцуцни бекор 
цилувчи фактларга
булинади.
Айни бир юридик ходиса бир вакднинг узида хам хукук; яратувчи, 
Хам хУКУКни узгартирувчи, хам хУКУКни бекор кдлувчи факт булиши 
мумкин. Масалан, инсоннинг улими факти мерос 
х У К У К и й
муносабат- 
ларининг келиб чихишига сабаб була олади, хукухий муносабат иш- 
тирокчилари таркиби узгаришига олиб келади (яъни, улган шахе бу 
муносабатдан чихиб кетади), мавжуд хатор (оилавий, мехнат, на- 
фаха) хукухий муносабатларнинг бархам топишига асос булади.
Юридик фактлар иродани ифодалашига хараб, икки асосий гурух- 
га: юридик ходисалар
ва юридик хрракатларга
булинади.
Хрдисалар табиат ва жамиятдаги шундай фактларки, уларнинг 
юз бериши кишиларнинг эрку иродаси, онги ва эхтиёжига боглих 
эмас. Масалан, ер химирлаши, бола тугилиши, инсоннинг вафот эта- 
ши, ёнгин, сел каби табиий офатлар ва бошхалар. Мазкур ходисалар 
хукух билан тартибга солинувчи ижтимоий муносабатларга муайян 
таъсир курсатиши мумкин. Шу сабабдан улар юридик фактлар, деб тан 
олинади. Одатда, ходисалар ХУКУКий муносабатнинг объектига таъсир 
этади. Масалан, ёнгин туфайли уй-жойига зарар етган шахе билан 
тегишли давлат идоралари, жумладан, сугурта идоралари уртасида 
Хукухий муносабат келиб чихали.
339



Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   315   316   317   318   319   320   321   322   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish