чи томон буладилар, яъни ваколатли шахе субъектив хУХУХларнинг
амалга оширилишига харшилик хилмаслиги лозим. Бундай ХУХУХИЙ
муносабатга мулкчилик муносабатлари мисол булади.
Нисбий цуцуций муносабатларда
барча иштирокчилар (тарафлар)
аних белгиланган булади, яъни ХУХУХ эгаси хам, мажбурият угувчи
томон хам маълум булади. Масалан, сотувчи ва харидор, буюртмачи ва
пудратчи, маъмурият рахбари ва ходим.
ХУХУХий муносабатлар уз ички тузилишига кура хуйидаги тарки-
бий хисмлар (элементлар) дан иборат:
а) ХУХУХий муносабатларнинг субъектлари (иштирокчилари);
б) ХУХУХий муносабатларнинг объекта;
в) ХУХУХий муносабатнинг мазмунини ташкил этувчи субъектив
ХУХУХ ва юридик мажбуриятлар.
2 -§. ХУХУХий муносабатларнинг субъектлари
ХУХУХий муносабат, авваламбор, инсонлар (кишилар жамоаси)
уртасидаги алоха, богланиш, муносабат булиб, уз иштирокчиларига,
тарафларига эга. Хар хандай муносабат икки ёки ундан ортах шахслар
327
ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
уртасидаги алокд, мулокот сифатида талкдн этилади. Тегишли субъект-
ларнинг мавжуд булиши хукукдй муносабатлар амалга ошишининг
мукаррар шарти хисобланади.
Хуцуций муносабатлар субъектлари — ХУКУКИЙ нормалар туфайли
муайян муносабатлар иштирокчиси хамда субъектив ХУКУК ва юридик
мажбуриятлар эгаси булган инсонлар ёки ташкилотлардир. Ушбу таъ-
рифдан маълум булишича, ХУДУКИЙ муносабатлар субъектлари икки
тоифага булинади: инсонлар (жисмоний шахслар) ва ташкилотлар (жа-
моавий субъектлар). Жисмоний шахсларга тегишли давлатнинг фукд-
ролари, шу мамлакат худудида турган хорижий давлат фукаролари ва
фукаролиги булмаган шахслар киради. Хукукнинг жамоавий субъект-
ларига турли-туман давлат ва нодавлат ташкилотлар хамда идоралар,
шунингдек, давлатнинг узи хам киради. Жамоавий субъектлар сифати
да баъзан ижтимоий биргаликлар хам тушунилади: масалан, референ
дум ёки сайловлар утказилган чогда — халк,, сайловчилар (электорат)
ана шундай субъект хисобланади. Фукдровий-хукугдш муносабатларда
жамоавий субъектлар юридик шахслар сифатида майдонга чикядилар.
Узбекистон Республикаси Фукдролик кодексида жисмоний ва юри
дик шахслар таърифи берилган. Фукдролар (жисмоний шахслар) де-
ганда Узбекистон Республикасининг фукдролари, бошк,а давлатлар-
нинг фухаролари, шунингдек, фукаролиги булмаган шахслар тушуни
лади. К,онун барча фукдроларнинг тенг равишда хукук ва бурчларга
эга булиш кобилиятини (ууцущй лаёщтини) эътироф этади. Кодекс-
нинг 39-моддасида юридик шахе тушунчаси баён этилган. Унга муво-
фик,, уз мулкига, хужалик юритишида ёки кундалик бошкдрувида ало-
хида мол-мулкка эга булган хамда уз мажбуриятлари юзасидан жавоб
бера оладиган, уз номидан мулкий ёки шахеий номулкий хукукдарга
эга була оладиган, мажбуриятларни бажара оладиган, судда даъвогар
ва жавобгар була оладиган ташкилот юридик шахе хисобланади.
Юридик шахенинг хуцуций лаёцати ва муомала лаёцати бир вакд-
да, яъни у тузилган пайтдан бошлаб вужудга келади ва уни тугатиш
якунланган пайтдан эътиборан тугатилади. Юридик шахенинг махсус
ХУ кук лаёкати унинг устави, низом и ёки конунчилик хужжатлари би-
лан белгиланади. Юридик шахслар мулкдор ёки у вакил килган шахе
328
Do'stlaringiz bilan baham: |