Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Солицларнинг жорий этилганлиги



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Солицларнинг жорий этилганлиги — давлатнинг асосий белгилари- 
дан бири булиб, у ахолидан давлат аппаратини сакдаб туриш, фаолия- 
тини таъминлаш учун зарур булган моддий маблагларни ундириб олишда 
ифодаланади. Мамлакатнинг давлат бюджета ахолидан, турли хил хужа- 
лик субъектларидан олинадиган соликдар ва йигимлардан келиб туша- 
диган даромадлар хисобига тулдирилади хамда ушбу молиявий маблаг- 
лар жамиятнинг ижтимоий, ицтисодий хаёт сохасини таъминлаш учун 
мак,садли сарф этилади.
Давлатнинг соли к; сиёсати натижасида тупланган маблаглар хисо- 
бидан нафакдт давлат аппаратининг фаолияти жараёнида, балки мам­
лакатнинг ижтимоий, икдисодий, сиёсий ва маданий хаёт сохаларини 
ривожлантиришда хам кенг фойдаланилади.
Табиийки, давлат тегишли молиявий воситаларсиз жамиятнинг би- 
рон-бир сохасини бошк,ара олиши ёки муайян ислохотларни амалга 
оширишини тасаввур этиш к,ийин. Чунки мамлакатдаги мавжуд таш­
килотлар уз фаолиятларида молиявий ресурс сифатида давлат бюдже- 
тига (давлат органлари) ёки хужалик хисобидан тушган даромадга 
таянган холда иш юритадилар ва шу хисобидан давлат хизматчилари- 
га, ишчи ва ходимларга хак, тулайдилар. Маълумки, давлат хизматчи- 
лари (депутатлар, судья, прокурор, хокимлар ва бошк^алар) моддий 
ишлаб чикдриш билан шугулланмай, балки уз фаолиятида асосан бош- 
карувни амалга оширадилар. Шунинг учун мазкур доирадаги шахсларга 
иш хак^и, уларнинг пенсия таъминоти ва бошк,а моддий ресурслар 
мамлакатнинг бюджетидан ажратилади. Бундан ташк,ари, давлат орган-
78


III Б О Б . ДАВЛАТ ХАК.ИДА УМУМИЙ ТАЪЛИМОТ
ларининг хизмат фаолияти учун зарур булган техника, алокд восита- 
лари, кийим-кечак ва боища ашёлар давлатнинг бюджета ^исобидан 
ажртилади.
Хужалик ^исобидан молиявий таъминланувчи шахслар гуру^и эса, 
уз фаолиятларида асосан модций ишлаб чикдриш билан шугулланади- 
лар \амда уз даромадларининг умумий фоизидан келиб чик^ан \олда 
иш \акд оладилар. Жумладан завод, фабрика ишчилари, фермер хужа- 
лиги аъзолари, хусусий тадбиркорлар ва бошкдлар шулар тоифасидан- 
дир.
Мамлакатда амалга оширилаётган солик, сиёсати ва унинг натижа- 
сида йигилган молиявий манбалар давяатни икдисодий ва ижтимоий 
ривожлантиришга кдратилади, \ар йили давлат бюджети даромадлари 
ва сарф-харажатлари ^исоб-китоб кдлинади хдмда бу хдкда халкда 
^исобот берилади.
Демак, давлатнинг соликдарни жорий этиши унинг ажрал- 
мас белгиси ^исобланади, солик, йигишни амалга оширмасдан ёки 
давлат бюджетини молиявий маблаглар билан тулдирмасдан, давлат- 
сиёсий ахдмиятга молик бирон-бир тадбирни амалга ошириб бул- 
майди.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish