Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

биринчи- 
дан,
муайян хУДУДга нисбатан жорий этилади; 
иккинчидан,
тегишли 
ХУДУДДа 
жойлашган ва шу ерда яшайдиган ахолига уз таъсирини угказа- 
ди; 
учинчидан,
махсус аппарат воситасида амалга оширилади; 
туртин- 
чидан,
давлат хокимияти суверенитетга эга булиб, у жамиятнинг бонща 
ижтимоий гурухлари (сиёсий партиялар, ижтимоий-сиёсий ташкилот-
1 X а р а н г: Теория государства и права / П од ред.проф. Н.И.М атузова и А.В.Малько. — М.: 
Юрист, 2000. С.43.
63


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
лар, ижтимоий харакатлар, уюшмалар ва \.к.) дан туда мустахилдир; 
бешинчидан, бутун жамият номидан иш юритади ва бошкдради.
Давлат ва хукух тарих сахнасига келган даврдан бошлаб, давлат- 
нинг мохияти хакддаги гоялар вужудга келди.
Хуш, давлат нима дегани? Махсус ижтимоий-гуманитар, сиёсий, 
фалсафий, юридик билимга эта булмаган одам «давлат» деганда ало- 
Хйда 
давлат органларининг номини, «парламент», «хукумат», «прези­
дент» кабиларни тасаввур этади. Яна савол тугилади: давлат узи нима 
учун зарур? Жуда куп сонли давлат органлари, мансабдор шахслардан 
иборат улкан аппарат давлат тузилмаси булиб, нихоятда мураккаб 
ташкилий бирлик — кишилик жамиятини бошхариш учун зарурдир.
Саноат капитализми даврида «давлат — кишилар иттифохи, 
ХУДУД 
ва хокимият каби уч таркибнинг уйгунлашуви махсули», деган таъ- 
рифлар кенг тар халд и. Хусусан, немис файласуфи ва хукухшуноси 
Л.Дюги давлатни куйидаги туртта элементдан иборат дейди. Унинг 
фикрича давлат: 1) инсонлар (индивидлар) жамоаси; 2) муайян 
ХУДУД;
3) суверен х°кимият; 4) хукуматдан ташкил топтан1. Г. Ф. Шершеневич 
муайян 
хУДУДДа 
утро к, хаёт кечирувчи ва ягона хокимиятга итоат этув- 
чи кишилар иттифохини давлат деб атайди1
2.
«Давлат, — дейди машхур рус олими Н.М.Коркунов, — эркин 
кишиларнинг ижтимоий иттифохи булиб, муайян ваколатлар (маж- 
бурлов) ёрдамида таъминланадиган осойишта тартиботдир»3. Шунта 
ухшаш фикр Г. Гроций асарларида хам учрайди. У давлатни «хуку«ха 
риоя этиш ва умумманфаати йулида тузилган эркин кишиларнинг 
мукаммал итгифохи»4, деб таърифлайди.
Ж.Локкнинг талхинида: «давлат демократия ёки бошхарувнинг у 
ёки бу шакли эмас, балки лотинча «сМ1а8» сузи билан ифодаланади- 
ган хар хандай мустахил уюшмадир, ушбу сузга «давлат» («сошшЬ- 
\уеаИЬ») сузи мое келади»5.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish