Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Проблемы общ ей теории права и государства. Учебник для вузов. П од общ . ред. члена-корр



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

1 Проблемы общ ей теории права и государства. Учебник для вузов. П од общ . ред. члена-корр. 
РАН, д .ю .н ., проф. В.С .Н ерсесянца. — М.: Издательская группа Н О РМ А -И Н Ф РА . М ., 2008. 
27-бет.
39


ДАВЛАТ ВА ХУКУК. НАЗАРИЯСИ
туфайли бир-бирларига хайрихох муносабатда булганлар; овкдтни хам 
бир-бирларидан хизганмаганлар, чунки яйловлар куп булган, баъзила- 
рвда аввалига кам булиши эхтимол, — уларнинг купчилиги шу (чорва- 
чилик) билан кун курганлар. Уларда сут ва гушт хам етарли булган; 
бундан ташкдри улар ов билан узларига егулик топганлар. Уларда кийим, 
ётиш уринлари (чойшаб, тушак), уй-жой, куйдирилган (кулолчилик 
буюмлари) ва одций буюмлар бисёр булган; ...Жуда камбагаллар хам 
булмагани учун камбагаллик одамларни бир-бирларига душман булиш- 
ларига мажбур кдамаган. Бошк,а томондан улар бой булиб хам кетолмас- 
дилар, чунки у вакдларда уларда олтин хам, кумуш хам йух эди»1.
К,адим ги одамлар узларини табиатнинг бир хисми деб хисоблаган- 
лар. Фахат табиат билан уйгунликда яшай олишларига ишонганлар. 
Табиат уларни иссих ва совукдардан асраган, ташналик ва очликдан 
кутхарган, турли-туман эхтиёжларини хондирган. Инсонлар тасавву- 
рича, барча нарсалар мавжуд булишга шунинг учун хам хакдики, 
чунки улар азалдан мавжуд булиб келмокда.
Узлаштирувчи ихтисодиёт (овчилик, балихчилик, териб-термач- 
лаш) жамиятида аёллар етакчи мавхени эгаллаганлар. Аёллар озих- 
овхатларни сакдаш, овхат тайёрлаш, оилани зарур ёхилги билан таъ- 
минлаш, бола тарбияси каби ишлар билан шугулланганлар. Эркаклар 
мехнат куроллари тайёрлашган, овчилик хамда оиланинг химояси би­
лан шугулланганлар. Турмушда экзогамия харор топган, яъни яхин 
хариндош-уруглар уртасида никох тахихланган.
Ишлаб чихарувчи ихтисодиёт (деххончилик, чорвачилик, металл- 
ни хайташ ишлаш, сопол буюмлар ишлаб чихариш) даврида мехнат 
хуролларининг такомиллашиб бориши, ух-ёйнинг кашф этилиши на- 
тижасида жамиятда йирик мехнат тахсимоти юз берган. Овчиликдан 
деххончилик, сунгра хунармандчилик ажралиб чиххан.
Кадимги жамоанинг тузилиши. Кадимги жамоат тузумининг асо- 
сий негизи бир ханча оилаларни бирлаштирган уруг жамоаси хисобла- 
ниб, улар уюшган тарзда узаро хамжихатликда хужалик фаолияти би­
лан шугулланганлар. Уруг жамоаси кишиларнинг хон-хариндошлик ало-

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish