Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЛАТ ВА ХУК.УК НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet351/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   347   348   349   350   351   352   353   354   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

371


ДАВЛАТ ВА ХУК.УК НАЗАРИЯСИ
Юридик тил — расмий узбек адабий тилининг алоадда тури. У 
хукукий курсатмаларни баён этишнинг узига хос жихдтлари билан 
ботлик,. Норматив хужжат тилининг содца, тушунарли, жонли ва сер- 
мазмунлиги конунни амалга оширишнинг самарали воситасидир. 
Юридик таърифлар эслаб к,олиш учун осон, тушунарли ва ифодали 
булиши, одамлар онгига чукур кириб бориши, уларнинг юридик ма- 
данияти ва хуку кий онгини оширишга кумаклашиши катта ахдмиятга 
эга. Баъзан норматив хужжатларда, суд карорларида, укув адабиёти ва 
монографияларда учраб турадиган «хукукдй жаргон»ни куллашдан эхдиёт 
булиш керак.
Сунгги йилларда кабул кдлинган норматив кужжатлар тили анча 
яхшиланди. Пекин шунга карамай, айрим хужжатларда тил ва услуб 
нукдаи назаридан камчиликлар мавжудлигидан куз юмиб булмайди. 
Грамматик хатолар, грамматик шаклларни нотугри куллаш коллари
гализ жумлалар ва иборалар, ортикда х;амда кераксиз суз ва атамалар 
норматив хужжатларда х,озир хдм учраб турибди. Норматив матнда иложи 
борича содца гапларни куллаш лозим. Х,ар кандай норматив хужжат 
лойихдсини расман тасдикдашдан аввал умумий адабий тахрирдан угка- 
зиш зарур. ХУКУ К нормаларини тузишда ухшаш таърифлар ва жумла- 
ларни, «намунавий конструкциялар» ва «схемалар»ни бир хилда изчил 
баён этиш муким. Турли куку^ий хужжатларда ифодаланган ухшаш 
курсатмаларни бир хил шаклда баён этиш лозим.
Узбекистан Республикаси Олий Мажлиси К,онунчилик Палатасида 
конун тили муаммоларини мукокама кдлувчи комиссия тузилган. Ко­
миссия таркибига депутатлар орасидан малакали юристлар, тилшунос- 
лар ва журналистлар киритилган. Комиссия конунчилик хужжатлари 
тилидаги камчиликларни урганади, уларнинг юз бериши сабабларини 
аникдайди ва уларни бартараф этиш йулларини белгилайди.
Норматив кужжатлар матнининг ихчам ва аник баён этилиши, 
уларнинг тушунарлилиги конунчиликда кулланилаётган атамаларга, 
уларнинг аникдиги ва бир хиллигига куп жщатдан боглик. Норматив 
хужжатда кулланган х,ар кандай суз кам атама кисобланавермайди. Фик- 
римизча, атама — аник чегара билан ажратилган маълум тушунчани 
ифодаловчи суз ёки бир неча суздан иборат иборадир. Атамаларни
372



Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   347   348   349   350   351   352   353   354   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish