Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


яратилган нарсалар булиб, улар юзасидан ХУХУХий муносабатлар келиб



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet314/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

яратилган нарсалар булиб, улар юзасидан ХУХУХий муносабатлар келиб 
чихади. Буюм (ашё) лар тоифасига: ишлаб чихариш хурол-воситалари, 
истеъмол моллари, пул, химматли хогозлар, моддий махсулотлар ва 
бошхалар киради. Масалан, моддий олам неъматлари объекти булувчи 
ХУХУХИЙ муносабатларга олди-сотди, махсулот айирбошлаш, хадя, ме- 
рос каби муносабатлар киради.
332


XIV Б О Б . ХУКУКИЙ МУНОСАБАТЛАР
Маънавий ижод махрулотлари. Бу интеллекту ал-акдий фаолият на- 
тижасидир. Унта маданият, санъат, тасвирий ижод, кино, адабиёт 
асарлари ва бо шкал ар киради.
И нтеллектуал-акд ий ижод максуллари юзасидан кам турли-туман 
хукукий муносабатлар келиб чщади. Санъат ва адабиёт асарларини 
яратган шахе муаллифлик хуку куна даъвогар булади. Музей, кургазма, 
шеърият кечасига борган шахсларда ана шу ижод маусулотларига кизи- 
Киш пайдо булади. Бу манфаатнинг объекти — маънавий бойликлар- 
дир. Ижод максулотлари олди-сотди, кадя, ижара, фойдаланиш каби 
хукукий муносабатларнинг объекти булиши мумкин.
Хуцуций муносабат иштирокчиларининг хулц-атвори ва унинг оцибат- 
лари. Инсон фаолияти, хулк-атвори 
КУКУКИЙ 
муносабатлар воситасида 
тартибга солинувчи объект сифатида намоён булади. Аксарият коллар- 
да мажбурият утовчи субъектнинг хулк-атвори КУКУКДЙ муносабат объек­
ти булади. Масалан, Узбекистан Республикасининг Маъмурий жавоб- 
гарлик тугрисидаги кодексига мувофик, ички ишлар идоралари жазо- 
ни утаб кайтган шахслар устидан маъмурий назорат урнатади ва уни 
амалга оширади. Бунда назорат остида булувчи шахснинг фаолияти, 
юриш-туриши, хулк-атвори ички ишлар органи билан жазо утаб чик- 
Кан шахе уртасидаги хукукий муносабатнинг объекти булади.
Хулк-атворнинг натижаси деганда, у ёки бу каракат (каракатсиз- 
лик) келтириб чикарадиган окибат тушунилади. Купгина КУКУКИЙ му­
носабатлар муайян окибатга эришиш учун урнатилади ва амалга оши- 
рилади. Бу колатда хулк-атвор эмас, балки унинг натижаси хукукий 
муносабатнинг объекти саналади. Масалан, юк ташиш шартномаси 
асосида келиб чикувчи хукукий муносабатни олайлик. Бунда хукукдор 
шахени (юк кабул килиб олувчи томонни) мажбурият утовчи шахс­
нинг кдндай хатги-хдракатлар содир этиши кизикуирмайди. Балки унинг 
хдракатлари натижаси, яъни юкни муайян муддатда белгиланган жой- 
га етказиб бериши кизикуиради.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish