Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ХУХУХИЙ  хужжатга мурожаат этиш ни на-  зарда тутувчи диспозиция хавола этувчи диспозиция сифатида тушу-  нилади. Санкция —



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet260/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

ХУХУХИЙ 
хужжатга мурожаат этиш ни на- 
зарда тутувчи диспозиция хавола этувчи диспозиция сифатида тушу- 
нилади.
Санкция — юридик норманинг учинчи таркибий элементи булиб, 
у 
ХУХУХИЙ 
норма бузилган ёки мажбурият бажарилмаган ёхуд талаб 
этилган хатти-харакат содир этилмаган холда 
ХУХУХНИ 
бузган шахсга 
нисбатан хулланиладиган давлат таъсир чорасидир. Санкциянинг бун- 
дай таърифини, одатда, юридик фан, давлат ва 
ХУХУХ 
назарияси беради. 
Файласуфлар, шунингдек, социологлар санкция деганда, фахатгина 
салбий (танбех, жазо) охибатларнигина эмас, балки ижобий (рагбат- 
лантириш, хувватлаш) охибатларни (шунингдек, инсоннинг ижти- 
моий ахамиятга эга булган хулх-атворидан келиб чихадиган ижобий 
охибатларни) хам тушунадилар.
Санкция ХУХУХ нормасининг бир хисми булиб, унда диспозицияда 
курсатилган талабларни бажармаганлик учун берилиши мумкин булган 
жазо ёки тавсия этилган харакатни содир этганлик учун рагбатланти-
280


XII Б О Б . ХУКУК, НОРМАСИ
ришнинг тури ва улчови ифодаланган булади. Санкция — юридик 
норманинг мантикцй якунловчи кцсмидир. Унда жамият, давлат, шахс- 
нинг 
ХУКУКИЙ 
нормани бузувчиларга нисбатан салбий муносабати ифо- 
даланади.
Хуку кий 
н о р м а
санкцияси — 
у м у м л а ш м а т у ш у н ч а . Х У К У К б уз а р у ч у н
буладиган 
н о ж у я
окдбатларнинг табиатига 
б о г л и к р а в и тц д а у к у й и д а - 
гиларни 
н а з а р д а
тутиши мумкин:
а) жавобгарлик чоралари (озодликдан махрум кцлиш, жарима, 
моддий зарарни ундириш); бу турдаги санкциялар жавобгарликка тор- 
тувчи ёхуд жазовловчи санкциялар деб аталади;
б) огохдантириш таъсир чоралари (ушлаб келтириш, мулкини 
хисобга олиш, жиноят содир этишда гумон кил и б ушлаш, давлат 
хокимиятининг акти ёхуд маъмурий актларни бекор кцлиш, мажбурий 
даволаш, узбошимчалик билан курилган биноларни бузиб ташлаш ва 
хоказо);
в) мухофаза чоралари (ишчи ва хизматчиларни агар улар илгари 
конунсиз ишдан бушатилган булсалар, аввалги иш жойига кдйта тик- 
лаш, алимент ундириш ва хоказо), курсатилган чораларни тайинлаш, 
яъни шахсга етказилган зарарни бартараф этиш ва унинг бузилган 
хукукдарини тиклашга каратилган (бу чоралар жавобгарлик чоралари- 
дан фарк кцлиб, хукукбузар томонидан унга тегишли булган ва илга­
ри ижро кил и н маган мажбуриятларнинг бажарилишини назарда тута- 
ди);
г) субъектга нисбатан унинг уз хулк-атвори окцбатида келиб чица- 
диган нохуш окцбатлар (касалхона режимини бузиш натижасвда бе- 
морнинг вактинча мехнатга кобилиятсизлик нафакдсини йукотиши 
ёхуд бу ход узрли сабабсиз юз бериши ва хоказо).
Хукукий нормаларнинг санкцияларини хукукбузар учун нохуш 
булган окибатларнинг хажми ва микдоридан келиб чикцб таснифлаш 
максадга мувофикдир, бунда санкциялар уч гурухга ажратилади:
1) мутлац аник санкциялар, уларда нохуш окибатларнинг микдори 
аник, курсатилган (ходимни хизмат бурчини бажаришдан озод этиш, 
ишдан бушатиш, жариманинг аник микдори ва хоказо) булади;
2) нисбий аниц санкциялар, буларда нохуш окцбатлар чегарасининг

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish