Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


X Б О Б. ХУКУКНИНГ ШАКЛИ (МАНБАИ)



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet209/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

X Б О Б. ХУКУКНИНГ ШАКЛИ (МАНБАИ)
булмай, тезкор ижро этилувчи ёки ХУХУХНИ мухофаза этувчи булиши 
мумкин. Крнуннинг норматив хужжат эканлиги куйидаги икки жи\ат 
билан характерланади. Биритидст,
 
у к,онун чихарувчи органнинг 
хухухий кроила урнатиш хусусидаги амр-фармойиши, иродаси, к,аро- 
рини мустахкамлайди; иккинчидан,
 
реал х.аётга кдтъий ва мунтазам 
ХУХУХИЙ таъсир этиш шакли, воситасидир. Крнун нормаларининг мав- 
жудлиги норматив-хукук,ий актда намоён булади.
Крнуннинг нормативлиги деганда, унинг барча учун умумий-маж- 
бурий хоида, давлат талабининг ифодаси эканлигини хам тушуниш 
л озим. Бопщача айтганда, хонуннинг нормативлиги ундаги бир хил 
Хоиданинг барча учун норма, меъёр, мезон даражасига кутарилишида- 
дир. Крнунда мустахкамланган хоида хамма ухшаш холларда бир хил 
талаб сифатида такрор-такрор амал хилаверади. Хрр Хандай ХУХУХ амалда 
бир-бирига тенг булмаган хаР хил одамларга бир хилдаги масштабни 
татбих хилишдир. Бу ерда «норма» — лотинча «иогта» сузидан олинган 
булиб, меъёр, хоида, аних курсатма, намуна, улчам демахдир. Унинг 
умумий ва мавхум табиати хам ана шунда. Нормативлик эса муайян 
харакат, фаолият ва муносабатнинг фахат норма талаби асосида амал- 
га оширилишидир. Крнуннинг нормативлиги унда ифодаланган давлат 
иродасининг хатъийлиги, устунлиги ва олийлиги билан чамбарчас 
боглихдир. Айнан шу ироданинг императив (буйсундирувчи) мазмуни 
хонун воситаси билан умумий юриш-туриш ва хулх-атвор мезонлари- 
ни белгилайди.
Демак, хонуннинг нормативлиги: 1) унинг давлат хокимият маз- 
мунидаги олий иродани ифода этишида; 2) энг мухим ижтимоий муно- 
сабатларни тартибга солишга харатилганлиги ва бундай тартибга со- 
лишнинг хатъий чегарасини белгилашида; 3) хамма учун бир хил 
умуммажбурий харакат хоидасини урнатишида ва лозим булганда, дав­
лат мажбурлов кучи билан таъминланганлигида; 4) махсус ваколатли 
давлат органи томонидан алохида белгиланган тамойил асосида ярати- 
лишидадир.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish