Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


унда давлат хукукрй к,оидалар воситасида кдндай иж­



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

унда давлат хукукрй к,оидалар воситасида кдндай иж­
тимоий кддриятларни уз химоясига олганлиги туррисида ижтимоий 
муносабат субъектларига ахборот берилади;
уч инч-дан,
у жамиятнинг сиёсий ва ХУКУКИЙ маданияти даражаси- 
нинг, хукукдаги инсонпарварлик асосларининг курсаткичидир.
Хукук,нинг курикдовчи функциясига хос хусусиятлар уни давлат-
217


ДАВЛАТ ВА ХУК.УК НАЗАРИЯСИ
нинг 
ХУХУХНИ 
мухофаза этиш фаолияти билан хиёслаганда, янада аник,- 
рох намоён булади. Тегишли давлат органлари 
ХУХУХ 
субъектлари то- 
монидан хонун талабларининг ва кдтъий сузсиз бажарилишини таъ- 
минлайди, жамиятда хонунийлик мухитини вужудга келтиради. Бу 
ХУХУХ 
бузилиши фактини аникдаш, уни бузганни тергов хилиш ва айбдорни 
юридик жавобгарликка тортиш билан таъминланади.
Шундай хилиб, ХУХУХНинг хурихдовчи функцияси — хУХУХНинг 
бевосита амал хилиши булса, давлатнинг ХУХУХНИ мухофаза этиш фао- 
лияти ХУХУХ талабларига риоя хилишнинг моддий кафолатидир. Бунда 
махсус органлар 
(ИИВ 
органлари, прокуратура, суд)нинг хухухни хурих- 
лашга харатилган фаолияти намоён булади. Бундан ташхари, энг му- 
Хими, ХУХУХНинг курихдовчи функцияси ижтимоий муносабатларни 
Химоялашга йуналтирилгандир.
218


X Б О Б. Х У К У К Н И Н Г Ш А К Л И (М А Н Б А И )
X Б О Б
ХУКУКНИНГ Ш АКЛИ (МАНБАИ)
1-§. Хукук шакли (манбаи) тушунчаси
Хукукнинг манбаи деганда, умумий маънода хукукнинг ифода эти- 
лиш шакли тушунилади. Хукукдпуносликда «хукук, шакли» ва «хукук, 
манбаи» каби ухшаш тушунчалар мавжуд ва уларнинг уар бири узига 
хос ауамияг касб этади. Ушбу тушунчаларнинг узаро нисбати хусусида 
баус юритар эканмиз, авваламбор, уларнинг этимологиясига эътибор 
кдратиш уамда узаро алохадорлиги ва фаркини аникдаб олиш лозим. 
Юридик адабиётда баъзан хукук шакли ва манбаи синоним тушунча­
лар сифатида тал хин этилса, бошка уолларда мазкур тушунчаларнинг 
бир-биридан кескин фару кдтиши баён этилади.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish