Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Учинчи- 
дан,
бу принцип фукароларнинг конун олдида бирдек масъуллигида 
ифодаланади. К рнунни бузган хар бир фукаро, хар бир мансабдор 
шахе (шу жумладан, ю ридик шахе) истисносиз уз килм иш и учун 
жавоб бериши шарт.
Давлат ва шахснинг узаро масъуллиги принципи. 
Давлат билан шахе 
бир-бири билан муайян ХУКУК ва мажбуриятлар оркали боглик булиши 
лозим. Бу демократик сиёсий тизим ва адолатли давлат бошкарувининг 
мухим талабларидан биридир. Узбекистан Республикасининг Консти- 
туциясида ана шу талаб уз ифодасини топган: «Узбекистан Республи- 
каси фукароси ва давлат бир-бирига нисбатан булган хУКУКлари ва 
бурчлари билан узаро борликдирлар. Ф укаронинг Конституция ва конун­
ларда мустахкамлаб куйилган ХУКУК ва эркинликлари дахлсиздир, улар-
211


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
дан суд кдрорисиз махрум этишга ёки уларни чеклаб куйишга хеч ким 
хакди эмас» (19-модда). Айни вак,тда, давлат органлари ва мансабдор 
шахслар жамият ва фукдролар олдида масъулдирлар.
Уз навбатида, фукдролар Конституция ва кушунларга кдтъий итоат 
этишлари, жамият манфаатларига мувофик, иш тутишлари, бошкд ки- 
шиларнинг хукукдари, эркинликлари, шаъни ва кддр-кдмматини хур- 
мат кдлишлари, конун билан белгиланган соликдарни тулашлари ло- 
зим. Фукдролар уз 
хуХУХ 
ва эркинликларини амалга оширишда бошкд 
шахсларнинг, давлат ва жамиятнинг кужуний манфаатлари, хукукдари 
ва эркинликларига путур етказмасликлари шарт (20-модда). Башарти, 
бир томондан, давлат, давлат органлари ва мансабдор шахслар, ик- 
кинчи томондан, фукдролар уз зиммаларидаги к,онуний мажбуриятла- 
рини бузсалар, тегишли юридик жавобгарлик келиб ч и кади. Бундай 
холларда фукдро давлат олдида, давлат эса (уз мансабдор шахслари ва 
органлари оркдли) фукдро олдида крнунда белгиланган мажбурият- 
ларни бажаради. Мазкур юридик муносабат хамда алокддорлик 
ХУХУХИЙ 
давлат барпо этишнинг зарурий шартидир. Таъбир жоиз булса, бу ерда 
гап «давлат суверенитети» ва «шахе суверенитети»нинг узаро диалек­
тик алокддорлиги, богликдиги хусусида бормокда.
Умумий хукукий принциплар кдторига, шунингдек, ижтимоий адо- 

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish