Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ХУХУХИЙ давлат этатик давлатдан хатьий равишда ажралиб туради



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet584/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   580   581   582   583   584   585   586   587   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

ХУХУХИЙ давлат этатик давлатдан хатьий равишда ажралиб туради. 
Мазкур 
тафовут давлат хокимиятини ташкил кдлиш ва амалга оши-
5 7 9


ДАВЛАТ В А ХУКУК НАЗАРИ ЯС И
риш нинг барча тарафлари, шунингдек олдида турган вазифаларни хал 
этиш шакл ва усуллари, жамият, миллат ва элатлар, ижтимоий гурух- 
лар ва алохдда фукдролар, сиёсий партиялар ва жамоат бирлашмалари 
каби тармокдарни кдмраб олади. Улардан энг мухимлари хакдда тухта- 
ламиз:
1. ХУКУКий давлатда ^окимиятнинг бутун механизми — \а р бир 
орган, мансабдор шахе уз фаолияти давомида хукукдй принциплар ва 
коидаларга таянади, уз ф аолиятини улар билан боглайди. ХУКУКий 
нормалар нафакдт ахоли, балки давлат органлари ва мансабдор шахс- 
лар учун хам мажбурийдир. У ларнинг хукук доирасидан чикдш ига уму- 
ман йул куйилмайди ёки бунга им кон берилмайди. Агар этатик давлат­
да расмий органлар ва мансабдор шахслар хукукдй узлари учун ик- 
кинчи даражали ва мажбурий эмас деб тушунсалар, аксинча хукукдй 
давлат шароитида бундай холат умуман номакбул ва ножоиз хисобла- 
нади ва шу сабабдан у секин-аста енгиб утилади.
2. Х
уку
кий давлатда этатик давлат учун хос булган хукук ва конун 
уртасидаги масофанинг узайиб кетиш ига йул куйилмайди. Ундаги дав­
лат органларининг барча норматив хужжатлари узининг мазмун-мохи- 
яти ва йуналиши, кабул кдлиш ва расмийлаш тириш тартиби, кону- 
ний кучга киритиш , куллаш, амалга ош ириш ва бузилишлардан мухо- 
фаза кдлиш хусусиятларига кура хукукнинг юкори талабларига жавоб 
беради. Крнунчилик мунтазам равишда хУКУКий принципларга асосла- 
нади, уларни узига сингдиради, улардан асло чекинмайди. Давлат орган­
ларининг ХУКУКий булмаган норматив хужжатларни кабул кдлиш ва 
амалга киритиш ига умуман йул куйилмайди, аксинча, этатик давлат- 
ларда купинча бунинг шохиди булиш мумкин.
3. ХУКУКий давлат норматив конунларни кабул кдлиш ва эътироф 
этиш билан чекланиб колмайди. У мазкур конунлар зарурий равишда 
хаётга татбик, этилиш и, барча жисм оний ва юридик шахслар, давлат 
ва жамоат органлари, корхона, муассаса ва ташкилотлар фаолиятини 
керакли йунатишга солишга катта ахамият беради. Давлатнинг хуКУКНи 
амалга ош ириш буйича фаолияти устувор вазифа хдеобланади, шу 
боне, унда «кдгозда колган», амал килм айдиган конунлар умуман 
йук, аксинча, этатик давлатда кераксиз конунларнинг «уюмлари»ни
5 8 0


XXIV Б О Б . ЖАМИЯТ, ДАВЛАТ, ХУКУК: Х О ЗИ Р ГИ РИВОЖ ЛАНИШ И ВА ИСТИК.БОЛЛАРИ
хеч ким тозалашга уринмайди хам. Хукукцй давлатда ижтимоий муно- 
сабатларнинг хар бир субъекти давлат органларининг амалдаги нор- 
матив-хукукдй хужжатлари ни албатта бажариш кераклигига астойдил 
ишонади (бошхача булиши мумкин эмас), зеро бу хукукдй тартибот- 
нинг баркдрорлиги мухитини яратади ва жамиятда юридик нигилизм 
таркддишининг олдини олади хамда одамларнинг хУКУВДа менсимай 
муносабатда булишини бартараф этади.
4. Хукукдй давлатда давлат норматив хужжатларининг амал кдти- 
шида субординацияга риоя кдлинишига катга ахамият берилади. Унда 
Хукук, манбалари, яъни норматив хужжатларнинг к,атъий буйсунди- 
рилган тизими шаклланади, амал кдтади ва ривожланади. Бу тизимда 
Хар бир актнинг урни унинг юридик кучига боглик, булади. Мазкур 
тизим, ифодали кдлиб айтганда, хукук^й манбалар «эхроми»нинг 
чукдиси — олий юрвдик кучга эга булган конституция хисобланади. 
Хеч хандай хукукцй манба конституция нормалари ва принципларига 
тугридан-турри ёки билвосита зид булиши мумкин эмас. Аксинча, 
давлат органларининг барча норматив хужжатлари ва хукукцинг бош- 
ха манбалари конституцияга асосланиши, уни аникдаштириши, тулди- 
риши ва мазмунини ривожлантириши лозим. Шунга мувофик, равиш- 
да конституциявий ва одций хонунлар тузилади, юридик пиллапоя 
(пирамида)нинг куй и «хаватлари» давлат рахбарининг хужжатлари, 
Хукумат фармонлари ва фармойишлари, вазирликлар ва идораларнинг 
буйрукдари ва курсатмалари, махаллий ваколатли ва ижро этувчи 
органлар хужжатлари, хуку^ий одатлар, суд ва маъмурий прецедент- 
лар1 яратилади. Камрох юридик кучга эга булган хужжатларга юхори- 
рох юридик хужжатларга нисбатан устувор ахамият берилиши тота- 
литар ва авторитар давлатларга хос булиб, хукукцй манбалар субор- 
динацияси ва иерархиясини бузади ва шу боис хУКУ^ий давлат учун 
зид хисобланади.
5. Шахе ва ижтимоий муносабатлар субъектларининг махоми би- 

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   580   581   582   583   584   585   586   587   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish