Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Давлат органларининг таснифи



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet142/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Давлат органларининг таснифи
Давлат органларининг турлари
4
Хокимият
Карор цабул
та^симланишига
к,илиш тартибига
кура
кура
Ваколат 
турига кура
Хокимият
ваколатига
кура
Кели(
хусус
к
Д 4 4 

4 4
4 4 
4


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
АКД1 Олий суди нафауат одил судловни амалга ошириш вако- 
латларига, балки конституциявий назорат хукулига уам эга. Бунинг 
маъноси шуки, Олий суд уонунлар ва маъмурий актларнинг консти­
туция нормаларига мувофиулигини текширади ва уларни гайрикон- 
ституциявий деб эълон уилиш уамда президент ёки конгресс актлари- 
ни юридик кучга эга эмас, деб топиш имкониятига эга. Жидций 
сиёсий инуирозлар даврида эса Америка Олий суди уонун чиуарувчи 
ва ижро этувчи уокимиятлар уртасида арбитрлик (уакамлик) ролини 
бажаради. Шу йул билан уокимиятлар фаолиятини узаро уйгунлашти- 
ради.
Анъанага кура, уокимиятларнинг таусимланиши принципи АК,Ш 
Конституциясида узининг энг аник, ифодасини топган деб уисоблана- 
ди. Бунга Америка давлат курилиши тажрибасидан олинган юуоридаги 
мисоллар уам далил була олади. Аммо купчилик америкалик мутахас- 
сисларнинг узлари эътироф этганидек, уокимиятлар таусимлани- 
шининг моуияти Массачусетс штатининг Конституциясида янада 
мукаммалроу уз талуинини топган. Унда масалан, шундай дейилган: 
«Жамиятда инсонлар эмас, балки уонунлар уукмрон булиши учун уни 
бошуаришда:
— уонун чиуарувчи уокимият уеч уандай шароитда ижро этувчи ва 
суд уокимиятини (ёки улардан бирини) амалга оширмаслиги лозим;
— ижроия органлар уеч уандай шароитда уонун чиуарувчи ва суд 
уокимиятини (ёки улардан бирини) амалга оширмаслиги лозим;
— суд органлари уеч уандай шароитда уонун чиуарувчи ва ижро 
этувчи уокимиятни (ёки улардан бирини) амалга оширмаслиги лозим».
Хокимиятларнинг таусимланиши дунёнинг уеч бир мамлакатида, 
уатто икки асрдан ортиу тарихга эга булган АКД1 да уам бундай ради­
кал куринишда амалга оширилган эмас. Бу ууувсизлик ёки истамаслик 
оуибати эмас, балки жамиятнинг реал турмушини назарий (мавуум 
мафкуравий) уолипга солиб булмаслиги натижасидир. Пекин шунга 
уарамай парламент демократияси ривож топган уатор мамлакатларда 
уар бир уокимиятнинг ваколат доираси нисбатан мукаммал белгилан- 
ган булиб, унга бошуаси «бостириб» киролмайди. Фауат «бир-бирига 
алоуадор» масалалардагина, шунда уам уонун билан белгиланган уол-
158



Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish