Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


метр юкоридаги  тупроклар жигарранг, чириндиси кам тошлари куп. КУрикхона майдо-  нидан  10



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

1000
метр юкоридаги 
тупроклар жигарранг, чириндиси кам тошлари куп. КУрикхона майдо- 
нидан 
10
та катта ва кичик ирмоклар окиб утади. Ирмокларнинг сувлари 
тоза ва керакли элементларга бой булиб, сувини Айдар кулига куяди. Бу 
ирмоклар: Мажерум, Андиган, Х,аят, Тичка, Кора, Осроф, Бало, Фориш, 
Гордоро. Нурота туманида каналлар, куллар мавжуд. Курикхона май- 
донида 815 туп усимликлар мавжуд. Бу усимликнинг 35 турини Узбе­
кистон Республикасининг «Кизил китоби» га киритилган. Шундан: 43 
тури истеьмолга ярокли, 
201
тури доривор, 148 тури эфирмойли, 26 тури 
буёк берувчи, 72 тури манзарали, 226 тури асалчил, 18 тури куришга 
ярокли ва техника, захарли усимликларнинг 35 тури учрайди. КУрикхо- 
надаги 241 якин кунгиз турлари, 2 кднотлиларнинг 93 тури якин, 240 тур га 
якин капалак ва 
8
турдош хашоратлар «Кизил китоб» га киритилган.


Сурхон давлат курикхонаси УзССР Вазирлар махкамасининг 445 
карорига биноан 1986 йил 
8
сентябрда ташкил этилган. Сурхон давлат 
курикхонаси Сурхондарё вилоятининг Шеробод туманининг шимолий 
шаркида жойлашган. Бу курикхона 2 майдондан Пайгамбаророл ва 
Кучитангитовдан иборат. Пайгамбароролнинг умумий майдони 3092 
гектар, 1986 йил Кучитангитов Пайгамбароролга кушилиб 24554 гек- 
тарни ташкил этган. Курикхона майдони Помир-Олой тог гизмасида 
денгиз сатхидан 150-3150 м баландликда жойлашган. Сурхон давлат 
курикхонаси умумий майдони 24538 гектар кисми Сурхондарё вилояти­
нинг Шеробод туманида жойлашган. Сурхон давлат курикхонасининг 
иклими узгарувчан булиб, кишда курук ва совук хаво окими Сибирдан 
ва Шаркий Европанинг марказий тумакларидан келади.
Уртача ойлик харорати кишда 2 дан 3,5°С гача, езда максимум ха­
рорат 32 дан 45°С гача булади. Майдоннинг катта кисмида жигарранг 
тупрок булиб, жигарранг карбонатли тупроклар 2-4% гача чириндига 
эга. Юкори худуд да 2000 метр баландликда тупроклар 5-12% чириндига 
эга. Хозирги кунда Кучитангитовда эса 578 турли усимликлар мавжуд. 
Шундан 22 тур га якини Республиканинг «Кизил китоби» га киритилган. 
Курикхона майдонида доимий ва вактинчалик сув хавзалари мавжуд 
булиб, майда ирмоклардан ташкил топтан. Уларнинг йирикроги Лайлак 
ирмоги булиб, бошлангич нуктаси курикхонанинг шимолий чегараси- 
дир. Бу ирмок суви Бойсуннинг Катак кишлогида тухтайди.
Курикхона худудида 7 хил майдон ажратилган:
1. Арчазорлар. Ушбу майдон куп арча поясига эга булган урмон- 
зорлар билан тавсифланади. Урмонзордаги дарахтлар остида усувчи 
тиканли бодом, наьматак, тог кизилчаси каби усимликлардан иборат, 
улар якка-якка ёки калин булиб усади. Тог буталари, тиканли бодом, 
наьматак, тог кизилчаси ва бошкалардан иборат.
2.Тог буталари майдони. Улар таркибига тиканли бодом, курчавка, 
наьматак, тог кизилчаси киради. Етарлича баландликда бутазорлар 
калин усиб химоя ва яшириниш учун майдонлар хосил килади ва бури, 
тулки, бурсик, тунгиз, куён ва бошка хайвонлар учун уя куришга шароит 
яратади. Ёнгекзорлар майдони умумий майдоннинг 
20
% дан кам бул- 
маган худудни ташкил килади. Бу ерда Бухоро бодоми, оддий ёнгок, 
олма, олча, дулана ва бошкалар усади. Ушбу дарахтларнинг булиши 
купдан куп хайвонларнинг озука базасида ахамиятини белгилайди.
3. Чул майдони. Бу турга чул ва утзорлар киради.
4. Кам учрайдиган ёки умуман усмайдиган буга ва дарахтлар 
кириши мумкин.
5. Коялар. Бу майдонда ялангоч коялар ёки йирик упирилишлардан 
хосил булган тошлардан иборат дарахт ва буталар бу майдонда усмайди


ёки битта яримтаси учраши мумкин. Утлар маълум жойлардагина усади. 
Баъзи жойларда эса уртача калинликда ут копламлари учрайди.
6
. Тошлоклар. Тошлоклар кичик жарлардан ялонгоч то шли коя- 
лардан ва соя тушган тошлардан иборат. Дарахт ва буталар бу ерда 
усмайди, ут коплами эса 

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish