Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

0 +
3
■ F*
lZ-расм. Тошкент ва Сурхондарё вилоятлари худудида усимликлар барглари 
таркибида мавжуд булган нитрат ва фторидлар (г/кг) (2001 -2003 ) йиллар.


Хозирги кунда хосилдорлик пасайганлиги сабабли, кишлок хужа­
лик усимликлари майдони бу худудларда кискартирилди. Мисол учун, 
Сариосиё туманида 1991 йилда 285 га майдонда сабзавотлар етишти- 
рилган булса, 2002 йилга келиб бу майдонлар 65 га ни ташкил этди. 
Денов туманида бу курсаткичлар 1991 йилда 515 га ва 2002 йилда 102 
га. ни ташкил этди.
1991 
йилда Узун туманида узумнинг хосилдорлиги 30,1 ц/га.ни 
ташкил этса, 2002 йилда 2 баробарига камайди, Сариосиё туманида 1991 
йилда - 32,8 ц /га, 2002 йилда эса 7,7 ц/га. ни ташкил этди.
Турли угитлар ва гербицидларнинг сабзавотлар, кишлок хужалиги 
усимликлари ва картошка хрсилдорлигига таъсири тугрисида куплаб 
кушимча илмий текширишлар утказилди. 2001-2003 йилларда Узбекис­
тон Республикаси Давтабиаткум топшириги буйича Узгидромет гидро­
метеорология илмий-тадкикот институти томонидан утказилган текши- 
ришлари хам усимликларда фторидлар мумкин булган микдори 10 мг/кг 
ни ташкил этган холда узум, шафтоли, анор ва ёнгок барглари тарки­
бида у 70-180 мг атрофида булганлигини курсатди. Усимликларга юк- 
сак антропоген таъсир курсатилиши тугрисида баргларда хлофиллар 
микдори пастлиги буйича хам фикр юритиш мумкин, буни бошка ху- 
дудлардаги таккослаб фикр юритиш мумкин, бошка худудлардаги усим­
ликлар билан солиштирилганда уларнинг ривожланиши анча кийин 
холатдалигини англатади.
Шу сабабли ГМИТИ томонидан, атмосфера хавосида фторли водо­
род чекланган - мумкин булган микдори янада каттик экологик меъёри 
ишлаб чикилиб, Узбекистон Республикаси Давтабиаткум томонидан 
тасдикланди, бу меъёрларда усимликлар учун атмосфера хавосида 
фторли водород мивдори уртача кундалик микдори 0,0033, максимал 
бир маротабалик микдори - 0,0096 мг/м3 микдорда белгиланди.
Бу усимликлар атмосфера хавосида фторли водород микдорига ан­
ча кучли таъсирчанликларини англатади.
С ув захираларини химоя ки ли ш ва улардан тугри фойдаланиш.
Ер усти сувлари н ин г умумий холати
Республикада асосий ичимлик сув манбаи дарёлар хисобланади, 
куп сув берувчи икки дарё булиб, улар Амударё ва Сирдарё хавзалари 
хисобланади. Уртача икки дарёнинг куп йиллик окими 115,6 км 3 ни 
ташкил килади. Энг катта мивдордаги сув 78,46 км3 Амударё хавзасида, 
37,14 км3 Сирдарё хавзасида тупланади. Амударёда тупланган сув 
Узбекистондаги жаъми сувнинг 6%, Сирдарёда эса 8% ёки умумий сув 
окимининг 8% ташкил килади.


Орол денгизига тушадиган сувлар асосан кишлок хужалиги ва 
иктисодиётнинг турли тармокдарида фойдаланилади. Аммо сув респуб­
лика ахолисининг истеъмоли учун етишмайди. Бундан ташкари а\о- 
лининг купайиши, саноат корхоналарининг кенгайиб ва купайиб бори- 
ши, автомобиллар сонининг ошиб бориши натижасида экология ва са- 
нитария-эпидемиология холатлари ёмонлаштиради. Коллектор ва зовур- 
лардан окиб чиккан окова сувлар хам тоза сувга кушилиб ифлослан- 
тиради, шунингдек йиллик ёгинлар натижасида хам сувга куп туз келиб 
кушилади, тузлар тупрок ва тог жинслари таркибидан булиб, улар сувда 
эришидан хосил булади.
Ш артли белгилар:
Ер ости сувларининг майдони буйича ифлосланиш 
даражаси
Ифлосланмаган (асосий) сувдан хар хил максадларда фойдаланиш 
мумкин, шартли ифлосланган сувларнинг ифлосланиш жараёни белги- 
ланган, лекин ифлослантирувчи компонентлар РЭМ дан ошмайди. 
Сувдан хар хил максадларда фойдаланиш мумкин, лекин вакт давомида 
чеклашга карамасдан ифлослантирувчи компонентлари РЭМдан юкори 
булган сувдан хар хил максадларда фойдаланиш мумкин эмас.
Яр 
о с т й
асосий кфлссланиши ва мумкин
булган манбалари
Вилоятлар маркази.
Металлургия,кимё ва бошка саноат тармокларининг окова сувлари- 
ни фильтрли туплагичлар.
Фильтрли туплагичлари булган чорвачилик мажмуалари.
Нефт конлари 
ГРЭС, ГЕЦ 
Фильтрлаш майдони.
Эслатма.
Ифлослантирувчи компонентлар индексларидан олдин. 
а - антропоген ифлосланиш, е - ер ости сувларининг табиий холати 
Ифлосланган компонентларнинг индекси:
М - минерализация. S - сульфатлар. N - азот бирикмаси 
Н - нефть махсулотлари, Ж - умумий каттиклик.
РЭМ - рухсат этилган меъёрлар. Масштаб 1:5 ООО ООО


13 раем. Узбекистан Республикаси Ер усти сув объектлари, ер ости сувлари 
ва уларнинг хосил булиш минтакаларининг умумий холати. (Табиатни 
мухофаза килиш кумитасининг маълумоти 2006).
2005 йил январь маълумотига кура республикада ер ости сувла- 
рининг табиий захиралари суткада 75580, 56 минг м3 ни, худудий экс­
плуатация захиралар суткасига 63986,53 минг м3 ни ташкил килади.
15-жадвал
Узбекистон сув ресурсларининг ташкил этувчилари 
буйича улуш и (млн. м3да)
Дарё
хавзалари
Дарёлар
Ер ости 
сувлари
Фойдаланиш 
учун тавсия 
килинадиган
к д с
Мавжуд 
сув ре­
сурс- 
лари- 
жами.
Узан
Кичик
Жами
Сирдарё
10490
9425
19915
1590
2600
24105
Амударё
22080
10413
32493
301
2310
35104
Жами
Узбекистон
буйича
32570
19838
52408
1891
4910
59209


Техноген омиллар натижасида, илгари аникланган чучук ер ости 
сувлари захираларидан 35-38% ичишга яроксиз холга келади, ичимлик 
сувига талаб катта булиб турганда, улардан янги ерларни узлаштириш 
ва сугориш максадида фойдаланилади. Куз ва киш ойларида чучук 
сувлардан ернинг ш^рини ювиш максадида хам фойдаланиш, чучук 
сувларни янада камайтириш имконини беради. Х,ар йили жуда катта 
микдорда ифлос хисобланган окава сувлар окар сувларга кушилади. 
Масалан, 2004 йилда улар микдори 146,1 минг м3 ни ташкил этади.
16-жадвал

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish