Узбекистоннинг асосий саноат шахарлари буйича стационар
(тургун) манбалардан учувчан органик бирикмалар
ташламалари динамикаси
(м ин г тонна)
Шахарлар
и
И ил л а р
1990
2000
2001
2002
2003
2004
Ангрен
1,929
0,128
0,128
0,150
0,149
0,047
Олмалик
0,268
0,003
0,003
0,001
0,001
0,071
Бекобод
0,041
0,009
0,008
0,008
0,011
0,018
Тошкент
5,555
0,887
0,787
0,582
0,589
0,406
Чирчик
1,477
0,492
0,491
0,541
0,540
0,473
Фаргона
4,937
1,553
1,554
2,453
2,446
1,200
Навоий
0,145
0,103
0,103
0,229
0,169
0,175
Нукус
0,015
0,015
0,009
0,009
0,005
Узбекистон Республикасида транспорт воситаларини этилсиз Бен
зин билан таъминлаш борасидаги талабга 2008 йилда эришиш кузда
тутилмокда. У чувчан органик бирикмалар (УОБ) тугрисидаги Протокол
(Женева, 1991) антропоген келиб чикувчи УОБ чикиндиларини 1998
йилда 1984-1990 йиллар даври билан солиштирилганда 30% камайтири-
лишини талаб этади. Тропосфера озони микдорини бошкариш худуд-
ларида чикиндилар 1988 йил даражасидан ортмаслиги керак. Томонлар
чикинди чикариш ни чеклаш буйича миллий ва халкаро меъёрлари яъни
стационар (тургун) харакатланувчи манбаларда 1999 йилда, амалдаги-
лари эса 2002 йилга келиб кулланилишини таъминлашлари керак.
Томонлардан ж ам оат транспорти турларидан фойдаланишни кенг
тадбик этиш, йул харакатини окилона ташкил этишни жорий килиб ва
юк ташишни такомиллаш тириш ни фаоллаштириш, бензинни таксимлаш
ва автомобилларга куйиш да УОБ чикиндиларини чеклаш, шу жумладан
бензин учувчанлиги буг босимини (одатда 60 кПА) максимал даражада
кискартириш буйича чоралар урнатишини талаб этади.
Мазкур чоралар этилсиз бензинда бензол ва бошка ароматик угле-
водородлар микдорини камайтиришни уз ичига олади.
УОБ чикиндиларини камайтириш буйича зарур чораларни кабул
килищда томонлар бир хил УОБ ларни таркибида канцероген моддалар
булмаган ва озон катламини бузмайдиганлари билан алмаштирилишини
таъминлашлари мухимдир.
Мисол учун, эритувчилари кам микдорли махсулотларни к^ллаш
маъкул хисобланади. Чоралар УОБ чикиндилари билан хаво ни ифлос-
лантирувчилардан тулов ёки соликлар олиш амалидан иборат, лицензия
чикиндилар белгиланган меъёрларига амал килишни таъминлашга
каратилган рухсатномалар бериш каби маъмурий-бошкарув услубла-
ридан хам иборат булиш и мумкин. УОБ чикиндилари асосий манбалари
куйидагилардан иборат: эритувчилар, ёнилги, органик химиявий модда
лар, металлургия, чикиндиларни кайта ишлаш, кишлок хужалиги.
Узбекистон Республикаси УОБ чикиндилари буйича статистик
маълумотлар 1990 йилдан бошлаб тупланади.
1990
йилда ва 1999 йилда УОБ чикиндилари 32,527 минг тоннани
ва 10,998 минг тоннани ташкил этди. Давлат статистик хисобот маъ-
лумотига Караганда 2004 йилда УОБ чикидилари 8,869 минг тонна
атрофида булди.
Стационар (тургун) манбалардан УОБ чикариш амалдаги жадвали
чикиндиларни талаб этиладиган уттиз фоизга камайтирилишидан анча
илгарилаб бораётгани куринади. 1999 йилда УОБ чикиндиларни 1990
йил билан солиш тирилганда амалда 67,2% га ва 2004 йилда - 72,7% га
камайди. УОБ чикиндилари даражалари узгариши тенденцияси 11-
расмда к5фсатилган.
1987' 1991
19913 ~~1995 ^
2000
' 2004 ' ' 2006'
______ ймшмр________
Do'stlaringiz bilan baham: |