Узбекистон хащаро ислом академияси


Илмий-назарий адабиётлардан фойдаланиш



Download 185,15 Kb.
bet6/10
Sana25.02.2022
Hajmi185,15 Kb.
#276694
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
курс иши yoriqnomasi янги

Илмий-назарий адабиётлардан фойдаланиш Курс ишини сифатли бажаришнинг мухим шартларидан бири танлаб олинган мавзу буйича мавжуд махсус адабиётларни чукур урганиш хисобланади. Бунда куриб чикилаётган саволларга тегишли расмий маълумотларни, илмий асарларни, дарсликларни, илмий маколалар тупламларини, илмий анжуманлар материалларини, статистик маълумотларни урганиб чикиш зарур.
Адабиётларни урганиш жараёнида асосий эътиборни биринчи навбатда макола ёки китобнинг курс иши билан тугридан - тугри боглик булган кисмларига, яъни бобларга, параграфларга каратиш керак. Шу билан бирга курс ишини ёзиш жараёнида зарур саволларни тушириб колдирмаслик максадида хар бир урганилаётган адабиётни бошидан охиригача куз югуртириб чикиш лозим.
Адабиётларни укиш ва урганиш жараёнида курс иши билан боглик булган саволлардан парча кучириб олиш зарур. Х,ар бир парчада унинг манбаси ва манбадаги сахифаси курсатилиши шарт. Адабиётлар билан танишиш жараёнида муаллиф уз хулосаларини исботлаш учун фойдаланган тахлилнинг техник усулларини, яъни жадваллар, шакллар, статистик маълумотларни гурухларга булиш ва бошкаларни ёзиб куйиши зарур. Чунки, уларнинг баъзи бирларидан курс ишини ёзиш давомида фойдаланиш мумкин. Урганилаётган адабиётлардан кучириб олинаётган парчаларни алохида когознинг факат бир томонига, ёзув учун хошия колдирган холда ёзиш максадга мувофикдир. Адабиётлар билан танишиш жараёнида вужудга келган гояларни шу холдаёк ёзиб куйиш максадга мувофикдир.
Амалий ва тахлилий маълумотларни йигиш ва кайта ишлаш Амалий ва тахлилий маълумотларни йигишда тадкикот объектининг хисоботларидан, илмий-амалий анжуманлар материалларидан, социологик тадкикотлардан фойдаланилиши мумкин. Бундан ташкари, танланган мавзу буйича мустакил тадкикотлар, кузатишлар, суров утказиш ва иктисодий хисоб-китоблар килиш хам мухим ахамиятга эга булиши мумкин.
Турли курсаткичларнинг динамикасини тахлил килиш учун бир неча йиллик керакли маълумотларни йигиш талаб килинади. Камида охирги уч йиллик маълумотлар булиши лозим. Йигилган маълумотларни алохида боблар ва параграфлар буйича таксимлаш ва шундан кейингина уларни хар бир булим ва параграф максади ва вазифаларига мос равишда кайта ишлашга киришиш максадга мувофикдир.

Download 185,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish