Узбекистон давлат ж аҳон тиллари университети таржим а назарияси ва амалиёти кафедраси



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/44
Sana25.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#292089
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44
Bog'liq
48Таржимашунослик мутахассислигига кириш.

Таржимон тушунчаси
Таржимон касби ва мехнати жахон маданиятлари тараккиётида, 
уларнинг ўзаро хамкорлик қилишида алохида ўрин тутади.
Ж уда кадим замонлардан бошлаб инсониятнинг савдо, иктисодий 
алокаларида 
тил 
билиш, 
тил 
урганиш, 
сузларнинг 
маънолари 
ва 
маъноларнинг доираларини аниклашда, тилни алока, муомала, мулокот 
куролига 
айлантиришда 
тилмочлар, 
(огзаки 
таржимонлар), 
ижодкор 
таржимонларга жуда катта эхтиёж тугилган. Мисол учун биргина “сора” 
деган сўзни олайлик. У жуда қадимги семит тилида мавжуд. Ҳозирги 
дунёнинг карийб барча тилларига бу сўз “Таврот”, Иброҳим алайхиссалом 
тарихи, мусулмон адабиётлари оркали атоқли исм тариқасида кириб, кенг 
ёйилган.
Аёлларга яхши ният килиб, “ Сора” деган исм қўядилар. Хўш “Сора” 
нима дегани? Қадимги семит ва хурр тилларида у “ шаррату” тарзида бўлган 
ва “малика” деган маънони билдирган. “Ш аррату” бошка тилларга ва 
жумладан мусулмон халклари тилларига “Сора” бўлиб ўтган. Инглизлар уни 
“ Сара” дейдилар. “ Сар” - “бош”, халкнинг боши, подшоҳи. “ Цар”, “ чор”-
деган сўзлар ҳам подшох маъносида. Сарнинг бош маъносидан малика 
маъносига уйғунлик билан кўчишини кўрдингизми? Ёки “ ибри” деган 
сўзнинг эврилишларига назар ташлайлик. Симнинг чеварасининг исми Эбер 
бўлган экан. “ Эбер - Ибри - дарёдан кечиб ўтиш ” маъносини билдираркан. 
Д арё орти - “ ибри” дейиларкан. Дарё ортидан, яъни Ф урот дарёсининг 
нариги томонидан келган кишиларни кадим-кадимларда ибри дер эканлар. 
Славян халклари уни “еврей” деб талаффуз килганлар ва шундай ўзлашиб 
кетган. Эрамиздан аввалги XVI - XIV асрларда юкори Месопотамиядан 
Фурот оркали Сурия / Шом / чўлига кетган қабилалар хам “ ибри” деб аталган 
ва бу сўз кишиларнинг жуда кўп атокли отларига айланган. Ю злаб, минглаб


шу каби сўзлар ва туш унчалар, атокли отлар, атамаларнинг хурр халклари 
тилидан, дейлик, хетт халклари ва ундан семит халклари ва ундан сўғд, 
кипчок, хазар, славян халклари тилларига кириб келиши факат ва факат 
таржималар ва таржимонларнинг саъйи-харакатлари, ижодий кашфиётлари 
натижасидагина мумкин бўлган. Булар хакида кўпдан кўп тарихий китоблар 
хабар бериб ўтади.
Узбек тилида узок кадимдан “тилмоч” деган сўз мавжуд. У бошка 
туркий халқларнинг лугат бойликларида хам акс этган. Тилмоч - тил 
биладиган, тил агдарадиган киши дегани. “Тилмоч” - таржимон сўзига 
Караганда кадимийрок. Тарж има ва таржимон сўзлари истеъмолга киргандан 
сўнг 
“тилмоч” 
таржимондан 
фарқланадиган 
бўлди. 
“Таржима” 
ва 
“таржимон” кўпрок ёзма маданиятга дахлдорлик маъносида фаркланди. 
Таржима - кайта яратиш , кайтариш маъносини билдиради. Ш оир Чўлпон 
тилимизга “таржимачи” деган тушунчани олиб кирган.
Илк давлатларнинг дунёга келишидан бош лаб то хозирги кунгача 
таржимонлар 
давлатлараро 
дипломатик 
муносабатлар 
ўрнатилиши, 
мустахкамланишига 
хизмат 
килганлар. 
Халкларнинг 
бир-бирларини 
билишлари, тушунишларига кимматли хиссаларини қўшганлар.

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish