Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари


bet16/70
Sana24.01.2023
Hajmi
#901912
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

бо­
зор модели
юзага келади: а) соф ракрбатли; б) монопол 
ракобатли; в) олигопол ракобатли; г) соф монополли.
7. Аксмонопол сиёсат. Бу монополия хукмронлигига кдр- 
ши кдратилган давлат сиёсатини билдиради. Бунда к,онун- 
чилик ва бюджет — пул, кредит — пул сиёсатларидан фой- 
даланилади.
8. “ Ёввойи ракобат” ва ицивилизациялашган ракобат
тушунчалари. Биринчиси асосан ривожланмаган бозорга 
хос булса, иккинчиси асосан аралаш икгисодиёт ва ри- 
вожланган бозорга хосдир.
МАВЗУ Б ^ Й И Ч А САВОЛЛАР В А Т О П Ш И Р И К Д \Р
1. Иктисодий рак,обатнинг мозуш пни счиб беринг.
2. Иктисодий ра^об атн и н г бозор икгисодиётидаги Урни, а^амиятини 
тушунтириб беринг.
3. Рацобэтнинг б озор механизми дегавда ним ани тушунши керак, бу 
кдндай мазмунни англатади?
4. М онополиянинг мохдяти, унинг бозор тараккиетига таъсирини ту- 
шунтириб беринг. М онополиянинг истсьмолчнларга салбий тагьсир кУрса- 
тиши сабабларини м исоллар билан к?рсатиб беринг.
5. А ксм онополия си ёсати нимани билдиради, у ним ага карш и цара- 
тилган? Унинг усуллари нималардан иборат?
6. Аксмонополия сиёсатининг Узбекистонда кУлланилишини мавжуд 
давлат монополияси таждири билан боглаб тушунтириб беринг.
7. Бозор икги соди ёти тарак^ийси ва унга Угиш давридаги ракобат ва 
монопол *олатни туш унтириб беринг.
III. БОЗОР ИКГИСОДИЁТИ ВА МУЛК ШАКЛЛАРИ 
М УЛК Ш А КЛЛАРИНИ НГ БОЗОРГА ТАЪСИРИ
Хар кандай иктисодий тизимда булганидек, бозор 
икгисодиётида х,ам мулк муаммоси х,ал килувчи а\амият 
касб этади ва харакатдаги мавжуд мулк шаклларининг 
бозор талабига, унинг хусусиятларига мос келиши талаб 
этилади. Ю корида кдйд кдпганимиздек, эркин иктисо­
дий тараккиёт, хУжалик хилларининг турлилиги, икги- 
содий ташаббускорлик, ракобат \олати бозорнинг мо- 
^иятини белгиловчи асослардир. Булар аввало мавжуд мулк 
шаклларига б о т и к булиб, уларнинг ифодасини ташкил 
этган холда асосан мулк мохиятидан келиб чикади.
Иктисодий тизимлар мулк шаклларининг акси булга­
нидек, бозор муносабатлари хам узларига хос ва мос 
мулк шаклларини талаб этади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тарихда турли мулкчилик ва я к к а мулкчилик даврла>
ри 
мавжуд булган. Жамият турли хил мулкчилик асосла- 
рида \ам доимо ривожланиб келган. XX асрга келиб якка 
мулкчилик тизими ^ам барпо булди. Бозор муносабатла- 
ри, бозор ицтисодиётининг мулк ш аклларига боглик^и- 
ги ижтимоий мулкчилик шароитида, айницса жуда аён 
булди.
Маълумки, марксизмнинг коммунизм назарияси ижти­
моий мулкчиликка асосланган эди. Ш унга кура кишилик 
жамиятининг исти^боли хам шундай мулкка асосланиб бел- 
гиланган ва хусусий мулкни инкор этиб, жамиятнинг хал 
Килиб булмайдиган зиддиятлари, ижтимоий ик^исодий во- 
к,еликдаги барча нук;сон, салбий ок^батларни хусусий мул- 
кчиликдан курилиб, уларнинг олдини олиш, барча мухим 
инсоний муаммоларни )^ал кдлищда ижтимоий мулкчилик­
ка асосланилган. Товар ишлаб чикдриш ва бозор и^гисодиё- 
ти исти^болсиз деб, келажак порлок, жамиятга хос булма- 
ган ик^исодий вок^елик, деб маъкулланган. Хусусий мулкни 
барбод 
албатга бозор ик^исодиёти шароитларини
ЙУК кдлиб, нобозорчаусул шароитларини яратиб берди. Бо- 
зорча хужалик юритиш усули хатто со диалистик мамлакат- 
ларда таъ^иблаш даражасигача етиб борган эди. Буни Че­
хословакия ва Венгриядаги “ Бозор социализми” учун булган 
Харакат ок^батларида куриш мумкин эди. Чунки бундай 
уринишлар харбий куч билан бостирилиб, умуман, бундай 
уринишлар социалистик ик^исодий тизим учун ёт нарса 
деб курсатилган эди.
Хужаликларнинг турлилиги, даражаларининг хар хил- 
лиги курашга даъват этади, яъни рак,обатга олиб келади. 
Ижтимоий мулк эса, аксинча, тенглик, бир хиллилик ху- 
сусиятини яратади. Бундан таш^ари у хужалик юритишда 
марказлашувга олиб келиб, мустак;ил харакат килиш, та- 
шаббус курсатиш имконларини йук; к;иладики, бундай 
шароит бозорча таракдиётни инкор этади.
Энг мухим нарса шуки, ижтимоий мулк бир хилли­
лик булса, хусусийлик турлиликдан иборатдир.
Мулк модций ва бошкд бойликлардан фойдаланиш ша- 
роитлари, муносабатлари, эгалик килиш, узлапггириш мкз- 
мунини уз ичига олади. Мулкка эгалик эса куирок бойлик- 
ка эга булиш ва у билан боклик, барча шароитларни цулга 
киритицщир. Шунга кура у ицтисодий мазмунга эга ик;ти- 
содиёт асосидир. И^гисодий фаолиятда мулкнинг ?$л кдлув-
www.ziyouz.com kutubxonasi


чи а\амият касб этиши унга эгалик даражасини кучайти- 
риш ва бойликларга нисбатан эркин муносабатда булишга 
эришишда ифодаланади. 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish