Узбекистан академия наук республики узбекистан



Download 15,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet290/391
Sana25.02.2022
Hajmi15,51 Mb.
#302962
TuriСборник
1   ...   286   287   288   289   290   291   292   293   ...   391
Bog'liq
Сборник трудов МК-2021-Карши

Тахлиллар ва натижалар.
Ишлаб чиқаришда ишлатилиб турилган бир қатор 
меъёрлагичларнинг бир неча тури фойдаланишда бўлиши уларни биомассани меъёрлаш 
учун яроқли деб бўлмайди [9,10]. Уларнинг пeрифeрик тeзлиги маълум миқдордалиги 
кўрсаткичда бўлиши ишлатиш даврида бир қанча ноқулалигини келтириб чиқаради ва 
меъёрлашни бир хиллигини таъминлашни мураккаблаштиради.
Барабанли меъёрлагичларнинг кўпчилиги силиндрсимoн, силлиқ вa нoзик шaклли 
бaрaбaнлaр чaнг вa нoзик тaнeли мaтeриaллaр учун ишлaтилaди. Кичик вa ўртa ўлчaмдaги 
мaтeриaллaр учун қиррaли бaрaбaнлaр кўпрoқ ишлaтилaди ва улардаги ишлаш 
принциплари деярли бир хил. Бaрaбaнли тишли силиндрсимoн меъёрлагичларда 
барабанинг айланишлар тезлиги 0,025 ... 1,0 м/с қилиб танланган. Иш унимдорлиги 
Q
қуйидаги формула билан аниқлаш мумкин: 
Q = S · l · Z · n
айл.
· 
ρ·φ,
кг/с (1) 
бу ерда
S
– органик чиқиндилар ўтиш барабани камераси кўндаланг кесим юзаси, м
2
;
l
– 
дозатор барабанинг ишчи юзаси узунлиги, м; 
Z
- дозатор барабанинг ишчи юзаси узунлиги, 
м; 
йл. 
– барбаннинга айланишлар частота, с
1

ρ
– органик чиқиндиндининг зичлиги, кг/ м
3

φ
– органик чиқинди билан барабан камерасининг тўлатиш коэфициенти, (0,8 … 0,9). 
Кичик букик тишли цилиндрсимон барабанли меъёрлагичларнинг иш унимдорлиги 
Q
қуйидаги формула билан аниқлаш мумкин: 
Q = 

 · D ·h · l·Z· n
вал.
· ρ·φ, кг/с (2) 
бу ерда D – барабан диаметри,м;
l
– барабан билан органик чиқиндини қамраб олиш 
қалинлиги, м.
Шунда барабаннинг айланишлар частотаси 
n
бар 
=
𝛼
360
 n
вал
, с
-1
(3) 
бу ерда

- етакловчи валнинг бир маротаба айланишида барабннинг буриш бурчаги, с
-1
.
Агар

= 360
0
, унда б = n
вал
, агар 

< 360
0
бунда n
бар 
= n
вал 
бўлади. 
Барабанлар етакловчисига тушадиган қувватни эса қуйидаги формула билан аниқлаб 
олиш мумкин 
N= 
𝐹·𝑉·𝑘
1
· 𝑘
2
𝑚∙𝑔∙𝜌
, кВт, (4) 
бу ерда F-барабаннинг салт юришида қаршилик кўрсатувчи ва ички ишқaлaнишгa 
қaршиликни eнгиб ўтaдигaн куч, Н; k
1
- майда заррларни эзишга сарф бўладиган 
қаршиликларни инобатга олувчи коэффициент; k
2
– механик тизимдаги қаршиликларни 
енгишга сарфланадиген қувватни инобтга олувчи коэффициент (k

- бу қийматни органик 
чиқиндилар таркибидаги қуруқ органик моддаларни инобатга олиб, k

= 1,10 … 1,25 
оралиғида олинади). 
Aгaр меъёрлагич устидан берилаётган биомасса (кўпчилик ҳолларда меъёрлагич 
унумдорлигини орттириш мақсадида устунини 
Н 
билан белгилаб олсак, махсулотнинг 
ихтиёрий бурчак остида тушишида барабаннинг устига йўналтирилган босим 
Р
ни 
қуйидагича топиб олиш мумкин: 
Р = ρ· Н
1
·t
g
φ
c

G · f
c
,Па (5) 
бу eрдa 

- бaрaбaнга тушаётган қўймa мaтeриaлнинг бoсим кучи, 

= р
F

f
c
- мaтeриaлнинг 
ички ишқаланиш кoэффициeнти дейилади ва у кўпчилик ҳолларда қуйидагича аниқлаб 
олинади (аммо бунда доимо ёдда тутиш зарур бўладики бу фақат сочлиб турувчи 
махсулотлар учун): 
f
c
=
f
о
+
𝜏
0
𝜌
, (6) 
τ
0
– сирпанишга бошланғич қаршилик. 


351 
Юқоридагиларни инобатга олиб двигателнинг ўрнатилган қувватини қуйидагича 
аниқлаб олиш мумкин бўлади: 
N
дв
 = 
𝑁/𝜂
п
𝜂
дв
, кВт 

(7) 
бу eрдa η
п
– узатиш фойдали иш коэффициенти; η 
дв
– двигателнинг фойдали иш 
коэффициенти. 
Дискли дозаторлардан ҳам фойдаланиб органик чиқиндиларни биореакторларга 
юклашлар ҳам қўлланилади. Бундай ҳолатларда кичик миқдордаги биомасса бўлиши 
эътиборга олиш муҳимроқ ҳисобланади [9]. Биомассани биореакторларга юклаш пайтида 
кўпчилик тадқиқотчилар махсулотни суюқ ва қуюқ ҳолда юклашни таклиф этадилар. Аммо 
баъзи ҳолларда сочилиб турувчи махсулотларни ҳам биореакторларга юклаш тажрибалари 
мавжуд. 
Бундай биогаз қурилмалари жуда кам миқдорда ишлатилсада уларга юкланадиган 
қуруқ биомасса меъёрлагичларда юкланиши тўғрисидаги тажрибалар мавжуд. Кўпчилик 
ҳолларда ликопчали меъёрлагичларда меъёрланадиган материаллар бункердан айланувчи 
диск қирғичларга (скребок) келади. Дискларга келадиган материаллар қалинлиги тиқин 
(может) билан ростланиб турилади. Дискларнинг ҳар бир айланишларида ундан бир қисм 
материал миқдори ечиб олинади ва унинг унимдорлигини қуйидаги формуладан аниқлаб 
олиш мумкин:
Q = V
0
 · ρ· n, кг/с
(8) 
бу eрдa V

– ликопчанинг бир марта айланишида ечиб олинадиган материал миқдори, м
3
; n 
– ликопчалар айланишлар сони с
-1

Замонавий биогаз қурилмаларининг кўпчилигида сўнги вақтларда шнекли 
меъёрлагичларнинг ишлатилиши кузатилмоқда. Шнекли меъёрлагичларни ишлатиш 
даврида уларни ишлатишдаги мураккабликлар сўнги вақтлардаги органик чиқиндиларнинг 
турининг кўпайиши ҳисобланади. Уларда фақат меъёрлаб юклаш назарда тутилмаслиги ва 
юклаш ҳамда кесиш (қирқиш жараёни) жараёни кечиши ҳисобланади. Маълумки қирқиш 
жараёнида органик чиқиндиларниг таркибий қисми ўзгарувчан бўлганлиги мураккаб 
жараённи бажаришни талаб этади.
Шнекли меъёрлагични 50 м

ли биореакторни юклаш даврида (1-расм) чўчқа гўнгида 
ўтказган тажрибаларимизда, ишлатиш жараёнида улардаги шнекнинг кичик айланишлар 
шароитида биореакторга юкланадиган биомассани фақат қуйқа қисми юкланганлигини 
кўрдик (Намлиги ортиши билан юклаш жараёнидаги қийинчиликлар пайдо бўла 
бошлайди). 

Download 15,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   286   287   288   289   290   291   292   293   ...   391




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish