Узбекистан академия наук республики узбекистан



Download 15,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/391
Sana25.02.2022
Hajmi15,51 Mb.
#302962
TuriСборник
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   391
Bog'liq
Сборник трудов МК-2021-Карши

Масала қўйиш.
 
Ишнинг мақсади шундан иборатки кўндаланг ўқдаги қўшимча 
қўзғатиш чулғамининг бўйлама-кўндаланг ўқлари бўйича қўзғатиладиган синхрон 
машиналарнинг ўз-ўзидан тебраниши жараёнларига таъсирини математик модел ёрдамида 
ўрганиш ва анъанавий синхрон генераторнинг ўз-ўзидан тебраниш жараёнлари билан 
таққослаш.
Ечими

Анъанавий ва бўйлама-кўндаланг ўқлари бўйича қўзғатиладиган синхрон 
машиналарнинг ўз-ўзидан тебраниш жараёнларини ҳисоблайдиган дифференциал 
тенгламаларини ишлаб чиқиш ва уларни ечиш учун Simulink Matlab дастурида структура 
схемасини яратиш [5] мақсадида қўйидаги ишлар амалга оширилди: 
Анъанавий синхрон машиналарнинг дифференциал тенгламаларини тузишда 
қуйидаги чекинишларни ҳисобга оламиз: 
а) синхрон машина пўлат ўзагининг магнит сингдирувчанлиги чексизликка тенг;
б) Статор ва роторнинг магнит майдони ҳаво орлиғи бўйлаб синусоидал тарқалади; 
в) фаза чулғамлари симметрик; 
г) Тинчлантирувчи (демпфер) чулғам стерженлари ротор ўқига нисбатан симметрик 
жойлашган. 
Даврий коэффициентларни йўқотиш учун, тенгламани роторга нисбатан қўзғалмас 
(d, q) координатаси ҳамда статор ва ротор контурларининг оқим илашимлиги [4] 
тенгламалари қуйидагича:ёзамиз: 


134 
𝑈
𝑠𝑑
= 𝑖
𝑠𝑑
𝑟
𝑠
+
𝑑𝜓
𝑑
𝑑𝑡
− 𝜔
𝑠
(1 − 𝑠
𝑀
)𝜓
𝑞
;
𝑈
𝑠𝑞
= 𝑖
𝑠𝑞
𝑟
𝑠
+
𝑑𝜓
𝑞
𝑑𝑡
− 𝜔
𝑠
(1 − 𝑠
𝑀
)𝜓
𝑑
;
𝑢
𝑓
=
𝑑𝜓
𝑓
𝑑𝑡
+ 𝑟
𝑓
𝑖
𝑓
0 =
𝑑𝜓
𝐷𝑑
𝑑𝑡
+ 𝑟
𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
0 =
𝑑𝜓
𝐷𝑞
𝑑𝑡
+ 𝑟
𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
𝑀
Э
=
3
2
(𝛹
𝑑
𝑖
𝑠𝑑
− 𝛹
𝑞
𝑖
𝑠𝑞
)
𝐽𝜔
𝑠
𝑑𝑠
𝑀
𝑑𝑡
= 𝑀
МЕХ
− 𝑀
Э
}
(1)
𝜓
𝑑
= 𝐿
𝑠𝑑
𝑖
𝑠𝑑
+ 𝑀
𝐴𝑑
(𝑖
𝑓
+ 𝑖
𝐷𝑑
)
𝜓
𝑞
= 𝐿
𝑠𝑞
𝑖𝑠
𝑞
+ 𝑀
𝐴𝑞
𝑖
𝐷𝑑
𝜓
𝑓
= 𝐿
𝑓
𝑖
𝑓
+ 𝑀
𝐴𝑑
𝑖
𝑑
+
3
2
𝑀
𝐴𝑑
𝑖
𝑠𝑑
𝜓
𝐷𝑑
= 𝐿
𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
+
3
2
𝑀
𝐴𝑑
𝑖
𝑠𝑑
+ 𝑀
𝐴𝑑
𝑖
𝑓
𝜓
𝐷𝑞
= 𝐿
𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
+
3
2
𝑀
𝐴𝑞
𝑖
𝑠𝑞
}
(2) 
бу ерда s
M
=(ω
r

s
)/ω
s
– сирпаниш; J – инерция моменти; M
MEX 
–машина валидаги механик 
момент; M
Э
– машинанинг электромагнит моменти. 
L
sd
, L
sq
– статор чулғамининг бўйлама 
ва кўндаланг ўқлари бўйича индуктивлиги; M
Ad
, M
Aq
– машинанинг бўйлама ва кўндаланг 
ўқлари бўйича ҳар қандай жуфт контурнинг ўзаро индуктивлиги[7]. 
Бўйлама ва кўндаланг ўқ бўйича қўзғатиладиган синхрон машинанинг 
дифференциал тенгламалари қўйидагича бўлади: 
Икки ўқ бўйича қўзғатиладиган синхрон машинанинг контурларининг оқим 
илашимлиги қўйидагича ҳисобланади: 
𝑈
𝑑
= 𝑟
𝑠
𝑖
𝑑
+ 𝑝𝛹
𝑑
− 𝛹
𝑞
𝜔
𝑈
𝑞
= 𝑟
𝑠
𝑖
𝑞
+ 𝑝𝛹
𝑞
+ 𝛹
𝑑
𝜔
𝑈
𝑓𝑑
= 𝑟
𝑓𝑑
𝑖
𝑓𝑑
+ 𝑝𝛹
𝑓𝑑
𝑈
𝑓𝑞
= 𝑟
𝑓𝑞
𝑖
𝑓𝑞
+ 𝑝𝛹
𝑓𝑞
0 = 𝑟
𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
+ 𝑝𝛹
𝐷𝑑
0 = 𝑟
𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
+ 𝑝𝛹
𝐷𝑞
𝑀
Э
=
3
2
(𝛹
𝑑
𝑖
𝑠𝑑
− 𝛹
𝑞
𝑖
𝑠𝑞
)
𝐽𝑝𝜔 = 𝛹
𝑑
𝑖
𝑞
− 𝛹
𝑞
𝑖
𝑑
− 𝑀
МЕХ
}
(3)
𝛹
𝑑
= 𝑥
𝜎
𝑖
𝑑
+ 𝑥
𝑎𝑑
(𝑖
𝑑
+ 𝑖
𝑓
+ 𝑖
𝐷𝑑
) = 𝑥
𝜎
𝑖
𝑑
+ 𝛹
𝛿𝑑
𝛹
𝑞
= 𝑥
𝜎
𝑖
𝑞
+ 𝑥
𝑎𝑞
(𝑖
𝑑
+ 𝑖
𝐷𝑞
) = 𝑥
𝜎
𝑖
𝑞
+ 𝛹
𝛿𝑞
𝛹
𝑓𝑑
= 𝑥
𝜎𝑓𝑑
𝑖
𝑓𝑑
+ 𝑥
𝑎𝑑
(𝑖
𝑑
+ 𝑖
𝑓𝑑
+ 𝑖
𝐷𝑑
) = 𝑥
𝜎𝑓𝑑
𝑖
𝑓𝑑
+ 𝛹
𝛿𝑑
𝛹
𝑓𝑞
= 𝑥
𝜎𝑓𝑞
𝑖
𝑓𝑞
+ 𝑥
𝑎𝑞
(𝑖
𝑞
+ 𝑖
𝑓𝑞
+ 𝑖
𝐷𝑞
) = 𝑥
𝜎𝑓𝑞
𝑖
𝑓𝑞
+ 𝛹
𝛿𝑞
𝛹
𝐷𝑑
= 𝑥
𝜎𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
+ 𝑥
𝑎𝑑
(𝑖
𝑑
+ 𝑖
𝑓𝑑
+ 𝑖
𝐷𝑑
) = 𝑥
𝜎𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
+ 𝛹
𝛿𝑑
𝛹
𝐷𝑞
= 𝑥
𝜎𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
+ 𝑥
𝑎𝑑
(𝑖
𝑞
+ 𝑖
𝐷𝑑
) = 𝑥
𝜎𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
+ 𝛹
𝛿𝑞
}
(4)
3 ва 4 тенгламалардан контурларнинг оқим илашимлигини топамиз: 
.
𝛹
𝑑
= (𝑥
𝜎
𝑖
𝑑
+ 𝛹
𝛿𝑑
) =
1
𝑝
(𝑈
𝑑
+ 𝛹
𝑞
𝜔 − 𝑟
𝑠
𝑖
𝑑
)
𝛹
𝑞
= (𝑥
𝜎
𝑖
𝑞
+ 𝛹
𝛿𝑞
) =
1
𝑝
(𝑈
𝑞
− 𝛹
𝑑
𝜔 − 𝑟
𝑠
𝑖
𝑞
)
𝛹
𝑓𝑑
= (𝑥
𝜎𝑓𝑑
𝑖
𝑓𝑑
+ 𝛹
𝛿𝑑
) =
1
𝑝
(𝑈
𝑓𝑑
+ 𝑟
𝑓𝑑
𝑖
𝑓𝑑
)
𝛹
𝑓𝑞
= (𝑥
𝜎𝑓𝑞
𝑖
𝑓𝑞
+ 𝛹
𝛿𝑞
) =
1
𝑝
(𝑈
𝑓𝑞
+ 𝑟
𝑓𝑞
𝑖
𝑓𝑞
)
𝛹
𝐷𝑑
= (𝑥
𝜎𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
+ 𝛹
𝛿𝑑
) = −
1
𝑝
𝑟
𝐷𝑑
𝑖
𝐷𝑑
𝛹
𝐷𝑞
= (𝑥
𝜎𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
+ 𝛹
𝛿𝑞
) = −
1
𝑝
𝑟
𝐷𝑞
𝑖
𝐷𝑞
}
(5) 
1 ва 3 –тенгламалар тизими орасидаги фарқ шундан иборатки, 3-тенгламалар 
тизимида d ва q ўқлари бўйича қўзғатиш чулғамининг тенгламаси келтирилган, 1-
тенгламалар тизимида 
𝛹
fq
мавжуд эмас. 3 –тенгламалар тизимида иккинчи ўқ q - ўқи учун 
ҳам оқим илашимлиги келтирилган. 
Электр машиналарининг дифференциал тенгламларини ечиш учун иккита усул 
мавжуд бўлиб, улар 1-аналитик ва операторли методлардир. Аналитик метод асосан 
чизиқли тенгламаларни ечишда фойдаланилади, операторли методи эса ночизиқли 


135 
тенгламаларни ечишда кенг қўлланилади. Бизнинг юқорида келтирган синхрон 
генераторларимизнинг дифференциал тенгламалари ночизиқли хусусиятга эга, чунки 
магнит ўзакнинг тўйиниши эътиборга олинган[9]. 
3- ва 5-тенгламалар тизимига асосан бўйлама-кўндаланг ўқ бўйича 
қўзғатиладиган синхрон генераторларнинг қўзғатишни автоматик ростлаш қурилмаси 
нотўғри созланган ҳолатдаги ўз-ўзидан тебраниш жараёнини тадқиқ қилиш учун Simulink 
Matlab дастурида структурали схемаси тузилди. 

Download 15,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   391




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish