Келишик аффиксларининг қўшма гап компонентларини бириктиришдаги роли
Келишик аффикслари эргаш гапни бош гапга бириктиришда бе- восита сўз ўзакларидан кейин қўлланмай, кўпинча эргаш гапнинг кесими бўлиб келган сифатдошларга қўшилиб келади. Бу вазифада асосан ўрин-пайт, чиқиш келишиги аффикслари бириктирувчи ёр- дамчилар таркибида қўлланади.
Урин-пайт келишиги формаси ўтган замон, келаси замон сифат- дошларига қўшилиб келиб, эргаш гапни бош гапга боғлайди: Ота- юналар йиғилганда, мажлисни бошлар эдик. Ҳамма йиғилганда ҳам, мажлис бошланмаган эди. Тонг отарда, ўқ овозига ўхшаш то- вуш цулоғимга кирди.
Урин-пайт келишиги қўшимчаси пайт эргаш гапнинг кесими таркибидаги вацт, пайт, чоғ, кез, палла каби пайт билдирувчи от- лардан кейин ишлатилади: Меҳмонлар йиғилган вақтда (пайтда, чоғда...), биз уйда йўқ эдик.
Чиқиш келишиги қўшимчаси ўтган замон сифатдошидан кейин, шунингдек, сўнг, кейин кўмакчиларидан олдин ишлатилиб пайт, сабаб эргаш гапларини бош гапга боғлайди: Уқитувчи келгандан кейин, дарсни бошладик. Емғир тингандан кейин ҳам, йўлга чиц,- мадик.
Нисбий сўзларнинг эргашган қўшма гап компонентларини бириктиришдаги роли
Нисбий сўзлар ҳам эргаш гапни бош гапга бириктирувчи грамматик воситаларнинг бири бўлиб, у кўпгина эргаш гапларни бош гапга боғлаш вазифасини бажаради.
Нисбий сўзлар кўпинча феълнинг шарт майли формаси ёки шу •функциядаги ёрдамчилар орқали бирикадиган эргашган қўшма гап- .лар таркибида қўлланади.
Нисбий сўзлар қўшма гапнинг ҳар икки компонентида қўлла- нади. Олдинги компонентда улар сўроқ ҳарактерига эга бўлади, «ейинги компонентда эса жавоб тарзида ёки кўрсатиш учун қўл- ланади. -
. Олдинги қисмдаги иисбий сўзлар кўпинча сўроқ олмошлари ёки •сўроқни ифодаловчи равищлар. орқа.ли ифодаланса, кейинги компонентда кўрсатиш олмошлари ёқи кўрсатиш олмошлари билан бирга қўлланган равишлар билан ифодаланади. Кўп вақт нисбий сўзлар бир хил келишик қўшимчаларини олиб бир-бирига мослашиб келади.
Нисбий сўзлар мос ҳолда ёки мослашмай келишидан қатъи на- зар, у бош гапдаги кўрсатиш олмоши билан ифодаланган ёки шу сўз билан бирга келган бўлакни изоҳлайди ва шу изоҳлаган бўлак номи билан аталади.
Таркибида нисбий сўзлар қўлланган эргашган қўшма гап қисм- ларининг ўринлашиши анча қатъийдир. Уларнинг ўрнини ўзгар- тиб — бош гап + эргаш гап ҳолида қўллаш анча қийин.
Узбек тилида нисбий сўзлар шахсга, предметга, ўринга ёки шунга ўхшаш муносабатларни ифодалайди. Шунга кўра уларни қуйидагича группалаш мумкин:
Шахе билдирувчи нисбий сўзлар (ким-у, қайси бири-у (ўиха), ҳар (ким-у).
Предмет билдирувчи нисбий сўзлар (нима-шу-ўша).
Улчов-миқдор билдирувчи нисбий сўзлар (қанча-шунча, нечта- ■шунча).
Белги-даража билдирувчи нисбий сўзлар (қандай-шундай, не- чоғлик-шу даражада).
Урин билдирувчи нисбий сўзлар (қаер — шу ер, қай томон — шу помон...).
Шахе билдирувчи ким — у (ўша, шу) сўзлари кўпинча эга эр- таш гапли қўшма гапда мослашган ҳолда қўлланади. Предмет бил- .дирувчи нима — шу (ўша, у) сўзларининг қўлланишида тубандаги хусусиятларни кўрамиз:
Do'stlaringiz bilan baham: |