Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet67/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

1. Куйицаги мулохдзани тахлил килиб, муаммонинг мохляти, шаклланиши ва ечилиш усулини тушунтириб беринг:
«Бир масалани мен ута мухим деб хлсоблайман. Тоталитаризмнинг у ёки бу
шаклининг мавжуд булиши мукдррар, деган фикрни биз тез-тез эшитиб турамиз. Уз акли ва билими туфайли узларининг айтганларига жавоб бериши керак булганларнинг купчшшш тотагитаризмда}! кутулиб булмайди, деб таькидлайдилар. Улар биздан куйидагиларни сурашади: нахотки, биз демократия абадий булиши мумкин деб хлсобпайдиган содда одамлармиз; нах,отки, унингдавлат тузилишининг уткинчи шаклларидан бири эканлигини тушунмаймиз? Улар, демократия тоталитаризмга карши куращда унинг методпаридаи фойдаланишга мажбур ва бунинг окибатида тоталигаризмга айланиб колади, деб айтадилар. Бошкд x,oiuiapfla улар, бизнинг индустриал тизимимиз бундан буёгига ижтимоий режалаштиришсиз мавжуд була олмайди, деб таъкидлайдилар ва бунда ижтимоий-иктисодий тизим зарурий тарзда ижтимоий турмушни ташкил этишнинг тоталитар шаклларини
куллашни такозо этади, деган хулоса чикзрадилар.


Бундай аргументлар тугрига ухшаб куриниши мумкин. Лекин бундай масалаларни хал этищда эхтимоллик (тугрига ухшаб куриниш) ишончли маслахатчи була олмайди. Хакикатда эса, бундай жузъий масалаларни мухокама кллишга, кандайдир бир ижтимоий фан бундай пайгамбарона узил-кесил башорат килиши мумкинми, деган методологик саволга жавоб бермасдан туриб, киришиб булмайди. Келажак одамзод учун нима тайёрлаб куйибди, деган саволга масъулиятсизларча билдирилган гайритабиий сузлардан бошка яна нимапарни хам эшитишимиз мумкин, ахир?!
Мана, ижтимоий фанларнинг методи муаммоси каерда пайдо булади! У кандайдир тарихий башоратни асослаш учун келтирган жузъий фактларни танкдц кдлишга Караганда фундаментлирок булган масаладир». (К.Поппер. Открытое общество и его враги. М., 1992, с.31-32).
2. Куйидаги матнни мантикий тахлил килиш асосида гипотезанинг мохиятини тушунтириб беринг:
«Атомнинг планетар тузилиши туфисидаги фараз унинг асосида кдтор фактларни, хусусан, Мевделеевнинг кимёвий элементлар даврий жадвалини тушунтириш мумкин булгандан кейингина оддий тусмолдан гипотезага айланди. Унгача мазкур жадвал кимёнинг эмпирик конуни булиб санапар эди. Менделеев кимёвий алементларни уларнинг атом огирлигининг ортиб бориши хамда физика хоссаларининг узгариши асосида жойлаштирди. Атомнинг аланетар модеяининг яратилиши кимёвий элемешларнинг жадвацда жойлашишига физик маьно беришга ва талки! Iкилишга олиб келди. Кимёвий элементнинг жадвалдаги таргиб ракамини унинг ядросидаги мусбат зарядлари сонига тенг эканлиги маълум булди» (Ю.В.Ивлев. Логика. М., 1998, с.241).
3. Куйидаги матнда илмий назариянинг кайси тури таркибининг шаклланиши ва ривожланиши хакида фикр билдирилаётганлигини топинг ва уни шархлаб беринг:
«Физика тафаккурнинг тараккий этиб борувчи системасидан иборат булиб, унинг негизи утказилган тажрибалар натижаларини индукция методлари ёрдамида умумлаштириш йули билан эмас, балки эркин фикрлаш асосида яратилади. Тизимнинг чинлигини асослаш мавжуд аксиомалардан келиб чикадиган теоремаларнинг хиссий тажрибада кулланилишига таянади; бунда теорема ва тажрибанинг узаро муносабатини факат интуитив тарзда тушуниш мумкин. Мазкур тизимнинг эволюцияси унинг мантикий асослари содцалигининг тобора ортиб бориши йуналишида кечади. Максадга якинлашиш учун биз мантикий асоснинг тажриба курсатмаларидан борган сари узоклашаётганини, асослар билан улардан келтирилиб чикариладиган хамда хиссий тажрибалар билан доимо солиштириб туриладиган теоремалар орасидаги фикр йулининг узайиб ва кийинлашиб боришини тан олишимиз керак»
(А.Эйнштейн. Физика и реальность. М., 1965, с.59).

www.ziyouz.com kutubxonasi



1. Муаммоли вазият нима?
2. Муаммонинг асосий хусусиятлари нимштардан иборат?
3. Муаммони тугри куйиш ва хал этишнинг кандай шартлари мавжуд?
4. Гипотезанинг мохияти нимада ва унинг кандай турлари мавжуд?
5. Назариянинг таркиби кандай?
6. Назария билиш жараёнида кандай вазифаларни бажаради?
7. Назариянинг кандай турлари мавжуд?


АДАБИЁТЛАР
1. Узбекистан Республикасининг Конституцияси. - Т.: “Узбекистон”, 1992.
2. Каримов И.А. Тарихий хотирасиз келажак йук.«Мулокот», 1998, №5.
3. Каримов И.А. Узбекистон XXI асрга интилмокда.-Т.: “Узбекистон”, 1999.
4. Каримов И.А. Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон хаёт - пировард максадимиз. - Т.: “Узбекистон”, 2000.
5. Каримов И.А. Миллий истиклол мафкураси - халк Лтикоди ва буюк келажакка ишончдир: “Fidokor” газетаси мухбири саволларига жавоблар. - Т.: “Узбекистон”. 2000.
6. Бочаров В.А., Маркин В. И. Основы логики. - М., 1994.
7. Войшвилло Е. К. Символическая лотка: классическая и релевантная.
- М., 1989.
8. Войшвилло Е. К. Понятие как форма мышления. - М., 1989.
9. Войшвилло Е. К., Дегтярев М. Г. Логака как часть теории познания и научной методологии. Кн. 1 , 2 . - М., 1994.
Ш.Войшвилло Е. К., Дегтярев М.Г. Логика. - М., 1999.
11. Гетманова А.Д. Логика. - М., 1995.
12. Ёкубов Т. Математик логика элементлари. - Т.: “Уклтувчи”, 1983.
13. Ивлев Ю. В. Логика. Учебник для вузов. - М.: Логос, 1998.
14. Ивин А. А. Искусство правильно мыслить. - М., 1990.
15. Кириллов В. И., Старченко А. А. Логика. - М .: “Логос”, 1997.
16. Кондаков Н. И. Логический словарь -справочник. - М., 1976.
17. Логико - гносеологические идеи мыслителей Средней Азии. - Т.: “Фан”, 1981.
18. Логика и компьютер. Моделирование рассуждений и проверка правильности программ. - М.: “Наука”, 1990.
19. Логика: наука и искусство. - М., 1993. 20.Маковельский А. О. История логики. - М., 1967.

Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish