ЎҚув-услубий мажмуа


Кластер, қонцептуал жадвал органайзерлари



Download 6,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/191
Sana19.05.2022
Hajmi6,82 Mb.
#604847
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   191
Bog'liq
ОЖТА-фани-ЎҚУВ-УСЛУБИЙ-МАЖМУАСИ

4.1.Кластер, қонцептуал жадвал органайзерлари 
Кластерни тузиш қоидаси
 
1. 
Ақлингизга нима келса, барчасини ёзинг. Ғоялари сифатини муҳокама 
қилманг фақат уларни ёзинг. 
2. Хатни тўхтатадиган имло хатоларига ва бошқа омилларга эътибор 
берманг. 
3. Ажратилган вақт тугагунча ёзишни тўхтатманг. Агарда ақлингизда ғоялар 
келиши бирдан тўхтаса, у ҳолда қачонки янги ғоялар келмагунча қоғозга 
расм чизиб туринг. 


52 
 
 
Хар бир гурух бошқа гурухларни бахолайди. Хар бир талаб бўйича тулик 
бажарилса – 15 балл 
Гурух 
№ 
Тушунарли ва 
аниқ жавоб (5) 
Кўргазма-
лилик 
(5) 
Регламен
тга амал 
қилиш 
(2,5) 
Гурух 
фаоллиги 
(2,5) 
Жами 
балл 
1. 
2. 
 
 
 
Бахолаш мезони:
Максимал 
балл 15 
13-12 балл 
11-10 балл 
9-8 балл 
7-6балл 
100%-86% 
85%-73% 
70-56% 
53%-46% 
43% ва ундан кам 
КОНЦЕПТУАЛ 
ЖАДВАЛ 
Ўрганилаётган ҳодиса, 
тушунча, фикрларни икки 
ва ундан ортиқ жиҳатлари 
бўйича таққослашни 
таъминлайди. 
Тизимли фикрлаш,
маълу-мотларни тузилмага 
келти-риш, 
тизимлаштириш кўник-
маларини 
ривожлантиради.
 
Концептуал жадвални тузиш қоидаси 
билан 
танишадилар. 
Таққосланадиганларни 
аниқ-лайдилар, 
олиб 
бориладиган
таққосланишлар 
бўйича,
хусусиятларни ажратадилар
 
Алоҳида 
ёки 
кичик 
гуруҳларда 
концептуал жадвални тўлдирадилар. 

Узунлик бўйича
таққосланадиган (фикр, 
назариялар) жойлаштирилади; 

Ётиғи бўйича
таққосланиш бўйича
олиб 
бориладиган турли тавсифлар
ёзилади.
 
Иш натижаларининг тақдимоти
 


53 
4.1.1. Оператив жаррохлик ва топографик агнатомия фани вазифалари 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Фиксаци
яловчи 
асбоблар 
Кон 
окишини 
тухтатувчи 
асбоболар 
Оператив жаррохлик 
ва топографик 
агнатомия фани
Кесувчи 
асбоблар 
Топографик 
агнатомия
 
Жаррохлик 
асбоблари 
Оператив 
жаррохлик
Максад 
ва 
вазифа 
лар 
Топограф
ик 
агнатоми
яни
 
урганиш 
усуллари 
 
Голотопия, 
скелетотопия
,синтопия, 
кон билан 
таъминлани
ш,иннерваци
я,лимфа 
окими 
Бирламчи 
жарроҳлик
ишлови,кон 
кетишни 
тухтатиш 
усуллари
Операция 
боскичла
ри, 
асоратлар
Тукималарни 
бирлаштирувчи 
асбоблар
Махсус 
асбоблар 
Жаррохлик 
операциялар
 
турлари 
Огрик 
сизлантириш
Максад 
ва 
вазифа 
лар 


54 
4.2.Вазиятли масалаларнинг комплекси 
Вазиятли масала №1 
1. Жарроҳлик бўлимига ўнг ёнбош соҳасидаги оғриққа шикоят қилиб бемор 
тушди. Ташқи кўрикдан ўтказилгандан сўнг беморга ўткир аппендицит 
ташҳиси қўйилди ва «Аппендэктомия» операцияси ўтказилди.
I. Моҳияти ва вақтига биноан бу қандай операция: 
А. шошилинч радикал
Б. шошилинч паллиатив 
В. тезкор радикал 
Г. тезкор паллиатив 
II. Аппендоэктомиядан сўнг кўр ичак деворига қуйидаги ичак чоки 
қўйилади: 
А. бир қаватли Ламбер чоки 
Б. икки қаватли Альберт чоки 
В. уч қаватли Альберт ва Ламбер чоки 
Г. бир қаватли Черни чоки 
III. Қандай 3 та серо-сероз ичак чоклари қўлланилади? 
А. тугунли,кисет ва Z-симон 
Б. айланма N-симон 
В. тугунли ва матрац 
Г. узлуксиз П-симон 
Тўғри жавоблар
 I-А II-Б III-А
 
Вазиятли масала №2
2. Қирқ ёшли беморга қизилўнгачдаги нооперабел рак ташҳиси қўйилди.
I. Бу беморни сунъий овқатлантириш учун қуйидаги паллиатив операцияни 
қўллаш зарур: 
А. илеостомия
Б. эзофагостомия 
В. еюностомия 
Г. гастростомия. 
II. Гастростомиянинг қандай турларини биласиз? 
А. Топровер, Штам-Кадер,Витцель 
Б. Ламбер ,Альберт.Черни 
В. Бильрот,Микулич,Шмиден 
Г. Пирогов,Кимбаровский,Мартынов. 
III. Гастростомиянинг 3 та кўрсатмасини аниқланг: 
А. меъданинг нооперабел раки 
Б. пилорик сфинктернинг стенози
В. қизилўнгачнинг раки,куйиши ва стенози 
Г. меъда ярасининг перфорацияси 
Тўғри жавоблар 
 I-Г II-А III-В 


55 

Вазиятли масала №3 
3. Жароҳатдан кейинги бош суяги ички босимининг кўтарилиши асорати 
билан келган касалга люмбал пункция муолажаси белгиланди.
I. Игнанинг киритилиш нуқтасини аниқланг: 
А. linea bispinarum ва умуртқа поғонасининг кесишган жойида 
Б. linea bicristarum ва умуртқа поғонасининг кесишган жойида
В. linea trohanterica ва умуртқа поғонасининг кесишган жойида 
Г. linea bicostarum ва умуртқа поғонасининг кесишган жойида 
II. Бел сохасининг юқори ва пастки чегараларини аниқланг: 
А. юқорида-1Х-Х қовурғалар,пастда-ёнбош суяги 
Б. юқорида -1Х-Х қовурғалар пастда-думғаза суяги
В. юқорида - ХI-ХII қовурғалар,пастда-ёнбош суяги қирраси
Г. юқорида - ХI-ХII қовурғалар, пастда думғаза суяги юқори қирраси 
III. Игнанинг критилиш нуқтаси нечанчи умиртқалар орасига тўғри келади? 
А. I-II 
Б. III-IV 
В. II-III 
Г. IV-V
Тўғри жавоблар
 I-Б II-В III-Б 
 
 
Тестлар 
1. Оператив усул – бу: 
А. операциянинг зарарланган аъзо ёки тўқимани очиш қисми 
Б. зарарланган аъзони теварақдаги тўқималардан ажратиш 
В. тўқималарни қаватма-қават бирлаштириш 
Г. операциянинг зарарланган аъзодаги асосий қисми 
Д. операция майдонини тайёрлаш 
2. Қайчи ... кесиш учун ишлатилади: 
А. мускулларни 
Б. апоневрозларни 
В. нервларни 
Г. терини 
Д. тери ости клетчаткасини 
3. Жарроҳлик пинцети ишлатилади: 
А. фасцияга 
Б. кавак аъзоларга 
В. қон томирларига 
Г. паренхиматоз аъзоларга 
Д. нерв пояларига 


56 
4. Бильрот қисқичи ... асбоблар гуруҳига киради: 
А. ажратувчи 
Б. ёрдамчи 
В. қон тўхтатувчи 
Г. махсус асбобларга 
Д. бирлаштирувчи 
5. Тугунли чокларга киради: 
А. халтачали чок 
Б. чирмашувчи чок 
В. Мультановский чоки 
Г. Донатти чоки 
Д. барчаси нотўғри 
6. Синтопия бу - муайян аъзонинг: 
А. тери қопламларига нисбатан тасвири 
Б. теваракдаги аъзо ва тўқималарга нисбатан ўрни 
В. скелет суякларига нисбатан тутган ўрни 
Г. умумий топографияси 
Д. тана соҳаларига нисбатан жойлашуви 
7. Голотопия бу - муайян аъзонинг: 
А. қовурғаларга нисбатан жойлашуви 
Б. томир-нерв тутамларига нисбатан тутган ўрни 
В. скелет суякларига нисбатан жойлашуви 
Г. умуртқа погонасига нисбатан тутган ўрни 
Д. тери қопламларига нисбатан тасвири 
8. Санчувчи ниналар ишлатилади: 
А. апоневрозларга 
Б. тоғайга 
В. паренхиматоз аъзоларга 
Г. суякларга 
Д. терига 
9. Қўлланишига кўра Фарабеф распатори киради: 
А. ёрдамчи асбобларга 
Б. махсус асбобларга
В. қон тўхтатувчиларга 
Г. бирлаштирувчиларга 
Д. фиксацияловчиларга 
10. Кохер қисқичи қўлланишига кўра киради:
А. қон тўхтатувчиларга 


57 
Б. тўқималарни ажратувчиларга 
В. ёрдамчи асбобларга 
Г. бирлаштирувчиларга 
Д. фиксацияловчиларга 
11. Паллиатив операция бу - операция: 
А. зудлик билан бажарилиш лозим бўлган 
Б. ташхисни ойдинлаштириш учун қилинадиган 
В. вақтинчалик енгиллаштирувчи 
Г. қисқа вақтга кечиктириш мумкин бўлган 
Д. патологик ўчоқни бутунлай йукотишга каратилган 
12. Узлуксиз чокларнинг камчилиги: 
А. паренхиматоз аъзоларда ишлатилмаслиги 
Б. жароҳат ва нуқсонларни герметик ёпмаслиги 
В. қўйилишининг мураккаблиги 
Г. секинлик билан бажарилиши 
Д. чок соҳасида қон айланишининг бузилиши
Тўғри жавоблар:1-Г;2-Б;3-А;4-Г;5-Г;6-Б;7-Д;8-В;9-Б;10-А;11-В;12-Д. 

Download 6,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish