ЎҚув-методик қЎлланма ўзсср халқ таълими вазирлиги



Download 409,52 Kb.
bet85/92
Sana16.03.2022
Hajmi409,52 Kb.
#497047
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   92
Bog'liq
o\'rta asrlar tarixi maruza

МУНДАРИЖА



Кириш




3










1-мавзу

Эрамиздан аввалги I аср ва эрамизнинг 1 асрида қадимги гсрманларнинг ижтнмоий тузуми............

10











2-мавзу

«Сали ҳақиқати» бўйича франкларнинг хўжалиги ва ижтимоий тузуми.................................................

35











3-мавзу

«Деҳқончилик қонуни» бўйича Внзантия жамоаси ва феодал муносабатларнинг ривожланиши..............................................................

55










4-мавзу

Франклар давлатида феодаллашиш жараёни (VII— VIII асрлар) ....................................................

65











5-мавзу

VIII—IX асрларда феодал поместьеси.....................

82










6-мавзу

Араблар ва ислом динининг пайдо бўлиши, унинг ижтимоий моҳияти.....................................................

100











7-мавзу

XII—XV асрларда ўрта аср ғарбий евронасида шаҳарлар ва ҳунармандчилик цехлари....................

119











8-мавзу

XIII—XIV асрларда Франция деҳқонларинпнг аҳволи ва Жакерия.....................................................

144











9-мавзу

XIII асрда Англияда сиёсий кураш ва «Эркинликларнинг буюк хартияси»........................

165











10-мавзу

XIII—XIV асрларда Англия деҳқонларининг аҳволн ва Уот Тайлер қўзғолони (1381 й.) .............

181











11-мавзу

XII—XV асрларда Чехия ва Гусчилар уруши.........

198










12-мавзу

ХVI асрда Германияда деҳқонлар уруши ...............

227










13-мавзу

ХVI асрда Англияда ерларни тўсиб олиш ва Роберт Кет қўзғолони................................................

247











14-мавзу

Ришельенинг «Сиёсцй васияти» бўйича Франция абсолютизмииинг синфий моҳиятн.........................

264


На узбекском языке


РОЗА КУРБАНГАЛИЕВА

УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКОЕ ПОСОБИЕ


ПО КУРСУ ИСТОРИИ
СРЕДНИХ ВЕКОВ

Для студентов исторических


факультетов педииститутов

Переработанное и дополненное


2-издание


Ташкент «Укитувчи» 1991
Муҳаррирлар Д. Бегимқулов, М. Маҳмудова
Мусаввир А. Шмаков
Техник муҳаррир Т. Золотилова
Мусаҳҳиҳ Ш. Тўлаганов

ИБ № 5218


Теришга берилди 10.11.89. Босишга рухсат зтилдн 01.01.91. Формати 81 Х 108. Тип коғози № 2. Литературная гарнитураси. Кегли 10 шпонсиз. Юқори босма усулида босилди. Шартли б.л. 14,7. Шартли кр. -отт. 14,86. Нашр л. 14,71 Тиражи 10000. Зак. № 18 0. Баҳоси келишилган нархда.

«Ўқитувчи» нашриёти 700129. Тошкент, Навоий кўчаси 30. Шартнома 07—181—90.


Область газеталарининг М. В. Морозов номндагн бирлашган нашриёти ва босмахонаси. Самарканд ш. ( У. Турсунов кўчаси, 82. 1991.


Объединенное издательство н типография областних газет им. М. В. Морозова, Самарканд, ул. У. Турсунова, 82.


К 80



Курбонгалиева Р.
Ўрта асрлар тарихи: Ўқув-методик қўлл.: Пед. ин-тларининг тарих фак. студ. учун ўқув-методик қўлл. — Т.: Ўқитувчи, 1991. — 280 б.


Курбангалиева Р. Учебно-методическое пособие по курсу истории средних веков: Для студ. ист. фак. пед. ин-тов.

ББК 63.3 (0) 4я73.



1 Эслатма: қўлланмада манбалардан берилган матнларни муаллифнинг ўзи тўплаб эркин таржима қилган. Китобнинг ҳажми ортиб кетганлиги сабабли моддалардаги айрим параграфлар қисқартирилди.

1 Ф. Энгельс. Марка. — К. Маркс и Ф. Энгельс. Соч.; 19-том, 327-345- бетлар.

1 «Древние германцы». Сборник документов. Сост. М.Н.Греков, С.П.Моравский и А.И Неусихин. М. Соцэкгиз., 1937, 11-29-бетлар.

1 «Древние германцы». Сборник документов. Сост. М.Н.Греков, С.П.Моравский и А.И Неусихин. М. Соцэкгиз., 1937, 55-81-бетлар.

2 Карпат тоғлари.

3 У пайтда Скандинавияни орол деб ҳисоблашарди.

1 Соррат – Рим кумуш чақа пулн. бигат — икки от қўшилган аравача тасвири туширилган, кумуш динор қўшилган.

1 Тогу — балоғатга етганлигини тан олиш одати.

2 У вақтда германларда ҳали давлат йўқ эди. Тацит уларга Рим тартибларини кўчиради. Қабила кўзда тутилади.

1 Отларнинг эгар-жабдуғини безайдиган қимматбаҳо тўқа.

1 Дунай, Рейн қирғоқлари.

1 Баъзи бир тадқиқотчиларнинг кўрсатишича: «ер ҳамма қишлоқ томонидан хўжалик аъзоларининг сонига қараб эгалланади ва улар уни сифатига қараб ўзаро бўладилар.

2 «Древние германцы». Сборник документов. Сост. М.Н.Греков, С.П.Моравский и А.И Неусихин. М. Соцэкгиз., 1937, 42-51-бетлар.

2 Плиний Шимолий денгизни кўзда тутади.

1 Яъни — торф.

2 Убилар — Рейннинг ўнг қирғоғида яшовчи герман қабилалари. Цезарь даврида римликлар томонилан бўйсундирилиб, сўнгра анча романлашганлар.

1 Мергель — оҳакли тупроқ.

2 «Древние германцы». Сборник документов. Сост. М.Н.Греков, С.П.Моравский и А.И Неусихин. М. Соцэкгиз., 1937, 55-81-бетлар.

3 Страбон албатта, давлат тузумини эмас, балки германлардаги ҳали уруғ-қабила кўринишида бўлган бошқариш тартибини кўзда тутади.

1 Альбия — Эльба.

2 Страбоннинг бу маълумотига танқидий қараш лозим; Цезарнинг маълумотидан германлардаги деҳқончиликни биламиз.

1 Бу фармондан парчалар «Сали ҳақиқати»иинғ иловасида келтирилган» («Салическая правда». проф. Н.П.Грацианский таржимаси. М., 1960).

1 Аллод кейинчалик жамоанинг хусуснй мулкига айланади.

1 Солид — Рим-Византияда чиқадиган олтин танга бўлиб, IV—VI асрларда франклар ўртасида ҳам кенг тарқалган.

2 Лит — ярим эркин киши.

1 «Салическая правда». проф. Н.П.Грацианский таржимаси. М., 1950.

2 Денарий — кумуш танга, 40 кумуш денарий битта солидни ташкил қилади: кейингиларда биз жарималарни денар билан тўланганини ёзмаймиз.

1 Қиз ўғирлаган киши билан никоҳдан ўтиши учун ўғирланганлиги ҳақида фикр юритилади.

1 Бу ерда қулнинг меҳнатини ўзаро бўлиб олиш ҳақида фикр юритилади.

1 Рейпус — ҳақ тўлаш.

2 Тунгин, ёки центенарий — юзлар суди мажлисинннг раиси.

1 Ўлганшшг ўғиллари кўзда тутилади.

1 Мортит — ижарачи; марти — ижара ҳақи, ҳосилнинг 1/10 ига тенг.

1 Хрестоматия по истории средних веков. Под ред. С. Д. Сказкина, том 1, М., Соцэкгиз, 1961, 344-351-бетлар.

1 12 фоллев 1/24 тангага тенг, танганинг қийматн 4,5 олтинга тенг.

1 «Сборник документов по социально-экономической истории Византии»., М., 1951, 119-120-бетлар.

1 Прекарий — икки томондан тузилган битим ҳақидаги ҳужжат. Агар прекарий сўровчн томонидан ёзилган бўлса, прокарий деб аталади, агар прекарий берувчн ер эгасн томонидан ёзилган бўлса престарний деб аталади.

1 Коммендация — латинча соmmendacio, сўзидан олинган «ҳомий» демакдир.

1 «Хрестоматия по истории средних веков». том 1, 1961, 431-бет


1 Фогт — черков ташкилотларига қарам кишилар устидаи суд ва маъмурий функцияларни амалга оширувчн амалдор руҳоний шахс. Деҳқон жамоаларига ҳомийлик қилувчи фогт, амалда уларни ўзига бўйсундириб, кейинчалик жамоа ерларини ўзининг хусусий мулкига айлантиради.

2 «Хрестоматия по истории средних веков». Н.П.Грацианский ва С.Д.Сказкин таҳрири остида, 1-жилд 3-нашри, Учпедгиз, М., 1953. 148-149-бетлар.

3 Бу формула Испанияда тузилган Вестгот тўпламига кирган, лекин унда ёритилган жараёнлар франк давлати учун ҳам жуда характерлидир.

1

Download 409,52 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish