Услубий мажмуа асосида тайѐрланди. Т 2012


Минтақа бюджетларининг харажатлари



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/148
Sana11.07.2022
Hajmi1,72 Mb.
#774437
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   148
Bog'liq
Минтақавий иқтисодиёт. Рахимова М.Р. ўқув-услубий мажмуа. 2012

Минтақа бюджетларининг харажатлари. 
Минтақа бюджети
ривожланишининг асосий омиллари давлатнинг иқтисодий потенциали, 
аҳоли сонининг кўпайиши, урбанизация жараѐнининг ўсиши билан 
белгиланади. Минтақа бюджетларининг ўсиши тўғридан-тўғри урбанизация
билан, яъни, ижтимоий - маиший инфратизимининг кенгайиши билан боғлиқ. 
Умумий ҳажмда шаҳар ва овуллар бюджетларининг улуши ўсади. Бу шаҳар 
бюджетлари харажатларини кескин ўсишига, шаҳарларда аҳоли сонининг 
ўсиши, турар-жой куриш, коммунал – маиший ва ободонлаштириш 
тадбирларининг ҳажми кескин кўпайишига олиб келади. 
Минтақавий хокимликларга асосан ижтимоий – маданий соҳаси
корхоналари, биринчи навбатда, халқ таълими ва соғлиқни сақлаш
муассасалари бўйсунади. Шунинг учун минтақа бюджетларининг харажатлари 
асосан ижтимоий-маданий йўналишда амалга оширилади. Шаҳар, вилоят 
бюджетларида уларнинг улуши тахминан – 50% бўлса, қишлоқ ва овул
бюджетларида 60-80% ни ташкил этади. 
Урбанизация ривожланганида, одатдагидек халқ таълимига 
харажатлар улуши ортади. Чунки, минтақа хўжалиги мураккаблашади, турар - 
жой қуриш, коммунал –маиший хизмат ҳажмларини кўпайтириш эҳтиѐжи, 
асосий фондлар нархи ва уларнинг техник таъминоти миқдори ошади. 
Йирик шаҳарларнинг ривожланиши – минтақавий бюджетларнинг
ўсишига таъсир кўрсатувчи муҳим омилдир. Лекин йирик шаҳарларда аҳоли
эҳтиѐжларининг борган сари ортиб боришини ҳам инобатга олиш зарур. 
Шаҳарларда ишлаб чиқариш, кимѐ ва биология саноатларининг 
ривожланиши ҳамда аҳолининг кескин кўпайиши атроф-муҳитга салбий
таъсирини кўрсатади. Шунинг учун минтақа бюджетларида атроф-муҳитни 
муҳофаза қилиш харажатлари ошади.
Долзарб масалалардан бири - қишлоқ ва шаҳарларимизни
ободонлаштириш масаласидир. Бюджетдан бу мақсадларга ажратилган
маблағлардан тежамкорлик билан фойдаланиш зарур. Бундай минтақани
бўлакларга бўлиб, танлов ва рақобатчилик, қизиқтириш уйғотиш усуллари 
асосида фаолият олиб бориш керак. 

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish