Услубий мажмуа асосида тайѐрланди. Т 2012



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/148
Sana11.07.2022
Hajmi1,72 Mb.
#774437
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   148
Bog'liq
Минтақавий иқтисодиёт. Рахимова М.Р. ўқув-услубий мажмуа. 2012

СЎЗ БОШИ 
Мамлакатимиз Президенти Олий Мажлиснинг иккинчи чақириқ IX 
сессиясида иқтисодиѐтни эркинлаштириш ҳақида гапириб, республика 
марказий бошқарув органлари вазифаларининг катта қисмини маҳаллий 
ҳокимият ва ўзини - ўзи бошқариш органларига топшириш, уларнинг 
ваколатларини ошириш зарурлигини таъкидлаб ўтди. Жумладан, И.Каримов 
«Ўзбекистонда демократик ўзгаришларни янада чуқурлаштириш ва фуқаролик 
жамияти асосларини шакллантиришнинг асосий йўналишлари тўғрисида» ги
маърузасида минтақавий ривожланишга ва маҳаллий ўзини–ўзи бошқариш 
органлари ишини такомиллаштиришга алоҳида йўналиш сифатида эътибор 
қаратди. Чунончи, Президент: «Ҳаѐтимизни эркинлаштириш йўналишларининг 
яна бир муҳим йўли – марказий ва юқори давлат бошқарув идоралари 
вазифаларини давлат ҳокимиятининг қуйи тузилмалари, фуқароларнинг ўзини-
ўзи 
бошқариш 
органларига 
босқичма-босқичлаб 
ўтказа 
боришни 
таъминлашдир», деб таъкидлади. 
«Аслини олганда, - деб давом этади Президент, - биз аллақачон шу 
йўлдан бормоқдамиз. Ҳозирнинг ўзидаѐқ мамлакат бюджети даромад 
қисмининг 56 фоизи ва харажат қисмининг 52 фоизини минтақавий бюджетлар 
ташкил этмоқда. Шу тариқа давлат бюджетининг даромадлар ва харажатлар 
билан боғлиқ каттагина қисми минтақа томонидан назорат қилинмоқда». 
Бу эса «Минтақа ва маҳаллий хўжалик иқтисодиѐти» фани олдига
мамлакат минтақасининг ижтимоий-иқтисодий ривожланиш концепсияларини 
ишлаб чиқиш, минтақавий ривожланишга инвестицияларни жойлаштиришга 
таъсир кўрсатадиган иқтисодий воситаларни аниқлаш ва уларни илмий 
жиҳатдан асослаш вазифасини қўяди. 
Иқтисодий 
билимларнинг 
шаклланиши 
иқтисод 
фанлари 
тизимидаги конкрет минтақа ва маҳаллий хўжалик билан шуғулланадиган 
ягона фан - «Минтақа ва маҳаллий хўжалик иқтисодиѐти» фанини ўрганиш
билан бошланади. Чунки, ҳар қандай иқтисодий фаолият муайян минтақада рўй
беради. Бунда иқтисодчи ресурслар салоҳияти, хўжалик тизими ва унинг 
ривожланиш даражаси хусусиятларини мукаммал билиши зарур. 
Мамлакатимиз бозор иқтисодиѐтига ўтиши билан ушбу фаннинг 
аҳамияти янада ортиб бормоқда. 




Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish